Omaž Mileni Dravić i Predragu Ejdusu u Podgorici

Glumice Varja Đukić i Dubravka Drakić i reditelji Blagota Eraković i Andro Martinović oprostili su se od svojih kolega, osvrćući se na saradnju, ali i prijateljstvo sa nedavno preminulim glumcima.

U dirljivoj, emotivnoj atmosferi, salom knjižare "Karver" u Podgorici, razlegali su se aplauzi preminulim velikanima srpskog, ali i jugoslovenskog glumišta.

Posvetabardovima glume, počela je sećanjem na Predraga Ejdusa, koji je preminuo 28. septembra ove godine.

Nakon emitovanja inserta iz emisije "Bulevar", pozdravljenog velikim aplauzom, prisutnima se obratila Varja Đukić, koja je sa Ejdusom delila pozorišne daske u predstavi "Hasanaginica".

"Svi znamo šta znači raditi kao Predrag Ejdus. To znači raditi neprekidno. On je bio izuzetno strasan u svemu, poznat kao ljubitelj skakanja u rizik. To je, ustvari, bila cela njegova profesionalna karijera. Njegova glumačka harizma, i izuzetna posvećenost ljudima, a pozorištu gotovo kao zakonu života“, rekla je glumica.

Reditelj Blagota Eraković, koji je Ejdusa poznavao samih početaka njegove karijere, istakao je da je pripadao "posebnoj vrsti glumaca i peagoga".

"U praksi ćete uvek prepoznati njegove studente po tome što su krajnje posvećeni svom poslu i izuzetno studiozni prema ulogama", rekao je Eraković i nastavio: "Pripadao je onoj vrsti glumaca koje ja nazivam nadrealistima. On je na potpuno sebi svojstven način rešavao probleme".

Prema rečima Erakovića, Ejdusova uloga Kir Janje je za antologiju pozorišta svih vremena, koja prevazilazi granice bivše Jugoslavije.

On se osvrnuo na šalu koju je Ejdus sa zadovoljstvom prihvatao: "Po ocu je bio Jevrejin, a po majci Crnogorac. Pošto se kod Jevreja računa paternalizam po majci, ja sam ga predstavljao rečima: 'Ovo je moj zemljak Crnogorac, Predrag Ejdus'".

Eraković je izrazio čuđenje što ni u jednom od profesionalnih pozorišta, pre svega Crnogorskom narodnom pozorištu (CNP), nije "neko izašao da kaže bar pet rečenica pre neke predstave".

"Da kaže: 'Hvala Predraže Ejdusu, koji si na ovoj sceni ostvario velike dve uloge i bio prijatelj CNP-a svuda i na svakom mestu'".

Glumica Dubravka Drakić prisjetila se svojih studentskih dana, kada je prvi put vidjela Ejdusa na sceni:

"Ono o čemu je on pričao i što je za mene, kao mladu glumicu bilo fascinantno, jeste snaga i ranjivost u jednom glumcu".

Govorivši o njemu kao profesoru, glumica se podsjetila na način koji je on pristupao studentima.

"Peca je na neverovatan način insistirao na tome da se trudimo, da se borimo za svoju autentičnost. To je i u svojim ulogama i svojim habitusom dokazivao", rekla je Drakić.

Posle velikog, višeminutnog aplauza liku i delu Predraga Ejdusa, prisutnima je prikazan prliog o najvećoj jugosovenskoj glumici, Mileni Dravić.

Zbogom dragoj Mileni: "Bila je Beograd i Jugoslavija"

Varja Đukić istakla je sreću koje je naše društvo imalo, zbog toga što je postojala "tako prekrasna žena, mila, potpuno anđeonskog lica, a ipak autentične ženske inteligencije".

"Ako je neka glumica igrala, uslovno rečeno, ulogu visokog rizika i ulogu žene koja apsolutno može da bude ambivalentna, što je vrsta snage i hrabrosti, to je bila Milena Dravić", rekla je Varja Đukić.

Blagota Eraković istakao je da je Milena bila rođena glumica. "Ja mislim da ona nikad ništa u životu ne bi morala da radi, sem da bude glumica. Njoj nije bila potrebna ni Akademija, ni škola, ni pedagogija".

Dubravka Drakić vrlo je emotivno govorila o svojoj saradnji i bliskošću sa jedinstvenom Milenom. Njenu izuzetnu posvećenost i zaljubljenost u glumu opisala je sećanjem na grafitnu olovku, gumicu i oštraljku koju je "velika Milena Dravić sa sobom nosila na svaku probu, beležeći svaki akcenat i sve na šta lektor ukaže".                

"Ona nije bila od granica. Za nju su postojali samo ljudi, koji vole da rade, koji poseduju tu dečju radost igre koju je i sama imala. Tu posvećenost i jednu neverovatnu radost zbog kojih bi se, svaki put kada mrzovoljni dođete na probu, postideli sebe", istakla je Drakić.

"Za nju je bio čovjek centar i početak svega. Meni je bila izuzetna čast i zadovoljstvo što sam je upoznala i što sam radila sa njom", rekla je kroz suze.

Andro Martinović sa Milenom Dravić sarađivao je na svom filmu "Maske".

"To je mali film koji njoj nije mnogo mogao ni da doda, ni da oduzme. Ali, ona je jednostavno bila takva, posvećenik i zaljubljenik u svoj posao", prisetio se on, prepričavajući anegdote sa snimanja gde su, kao i svuda, Milenin karakter i veličina očaravali sve sa kojima je dolazila u kontakt.

"Imao sam utisak da je ona bila čovek u kojeg mogu da stanu svi dobri ljudi. Njena urođena otmenost ispoljavala se i kroz odnos sa drugima“, ukazao je Martinović. 

Uz stihove Arsena Dedića, suze i snažan, dugotrajan aplauz, prisutni su pozdravili prvu damu jugoslovenskog teatra, podsjećajući da je trag koji su Milena Dravić i Predrag Ejdus ostavili kulturi neizbrisiv.