Svetski, a naš: Smejali su se, a danas mi čestitaju!

Uroš Marković (31) je plesač iz Beograda kojeg je talenat odveo na sve krajeve sveta. Bio je dvostruki državni prvak u latino i standardnom plesu 2004. i 2006. godine, a iako je takmičarski ples njegova "prva ljubav", već godinama živi i radi u Americi gde se bavi "šou varijantama" plesa.

Ipak, u vreme kada je njega privukao ples, to nije bio standardan sport za dečake i nailazio je na predrasude. Danas, ljudi koji su mu se smejali, čestitaju mu...

"Bilo je čudno za to vreme da se neko ovim bavi, jer su dečaci uglavnom išli na košarku, fudbal i tu vrstu sporta koja je tada bila baš popularna. Naravno da sam nailazio na predrasude. Niko nije razumeo u to vreme, pa je i u plesnoj grupi bilo samo nas par momaka i više devojaka. Ali, meni je uvek pobeđivala ljubav prema plesu, jer sam odmalena zavoleo sve u vezi sa tim. Interesantno je da sada kada ljudi vide moj uspeh u tome, drugačije gledaju na to. To je neka satisfakcija sada, kada ti ljudi koji su ti se ranije smejali, sada čestitaju. Stalno putujem, zarađujem prilično dobro i ne obazirem se na te stvari."

Koliko je ples kao sport priznat u Srbiji, i koje su najveće prepreke biti uspešan plesač ovde, nego u inostranstvu?

"Ovde je u početku plesna scena bila mnogo limitirana. Ili si mogao da budeš baletski igrač ili latino plesač, i nisu postojali ti drugi stilovi. Sada već sve mnogo bolje funkcioniše. Mi kada smo bili mlađi i tek počinjali, nismo ni mogli da putujemo, jer je bila zatvorena zemlja. U inostranstvu je bilo lakše da se dođe do novih informacija i scena je bila otvorenija. Dok sam se takmičio, sam odlazak na takmičenje je bio proces od dva meseca plana da bi se dobila viza, da bi se organizovalo putovanje, pritom smo sve finansirali sami uglavnom. Tako da, mislim da je u tom smislu bilo teško za nas plesače ovde, ali kasnije se to menjalo, jer se i zemlja otvarala, a i dosta stranih profesionalaca je počelo da dolazi u Srbiju. Ali, s druge strane je sve to možda i dobro što je bilo tako, zato što me je nateralo da budem istrajniji i totalno sam se posvetio samo plesu", istakao je Uroš i dodao da su zbog teških uslova i prepreka koje su postojale ranije, mnogi plesači odustajali.

Danas, Uroš radi u Americi, gde zajedno sa partnerkom iz Mađarske - Evom, nastupa u profesionalnim predstava na prekookeanskim kruzerima.

"Poslednjih sedam godina živim i radim u Americi, radim za prekookenaske kruzere 'Royal Caribbean'. Radimo u njihovom teatru. U Majamiju im je produkcijska kuća gde učimo sve te šouove i spremamo se. To su nastupi čiji je koncept poput onih na Brodveju - postoji orkestar, plesačka grupa, pevači, ceo spektakl. Ja sam tu glavni latino plesač sa svojom partnerkom, i to iskustvo mi je divno."

Koja je razlika koju si ti primetio u životu tamo i ovde?

"Gde god da odete, drugačiji je mentalitet ljudi i morate se privići na to. Kada sam prvi put otišao u Ameriku osetio sam se kao da sam pao s Marsa. Mi smo mnogo zatvoreniji, dok su Amerikanci otvoreni i mnogo se više poštuje sve u vezi sa umetnošću, jer ljudi znaju koliko je uloženo vremena, truda, ali i novca u sve to. Za razliku od ovde, tamo sve to mnogo više i košta. Običan kurs plesa je jako skup i time se bave isključivo ljudi koji imaju novca. U tom smislu je drugačije, ali ja sam ceo život proveo u Srbiji, pa i ovde se nauči čovek da se snađe."

Pored toga što ima uspešnu plesnu karijeru, Uroš se oprobao i u vodama modelinga, gde je imao priliku da radi za jedan od najpoznatijih svetskih brendova!

"Silom prilika sam krenuo i sa modelingom, jer sam bio u Njujorku jedno vreme. Ljudi su mi stalno govorili da počnem i probam, ali sam ja uvek bio usredsređen samo na ples. Međutim, kada ste tamo shvatite da ne možete da se bavite samo jednom profesijom, jer ljudi su jako svestrani. Krenuo sam u modeling iz neke znatiželje. Dopalo mi se i bilo mi je super da radim nešto drugačije. Izdvojio bih to što sam radio za Kristijan Dior. Bila je jedna revija u bruklinškoj luci, gde su došle mnoge poznate ličnosti i bilo je baš interesantno iskustvo."

Dopao se Jeleni Karleuši, a plesao bi sa...

Ipak, ples je ples, a kada nije išao na takmičenja, ovaj talentovani Beograđanin se oprobao i na binama naših poznatih pevačica...

"Sarađivao sam uglavnom sa dosta naših pevačica. Izdvojiću Eminu Jahović, Anu Stanić i Gocu Tržan. Na njihovim solističkim koncertima smo radili zajedno. Sa Gocom sam čak i otvarao koncert i igrali smo zajedno što je bilo baš interesantno, jer je ona talentovana i odlična plesačica. Posle toga sam radio na velikom projektu koncerta Jelene Karleuše. To je bio njen prvi koncert u Areni, 'All about diva' šou. Imali su veliku audiciju gde je bilo više od 500 plesača od kojih je izabrano njih 24 i od toga deset momaka. Mogu da kažem da sam ja na kraju dobio posao zbog Jelene, jer smo igrali ispred nje i ostatka tima, a na kraju je ona odlučila da budem u timu, jer sam joj se, kako je ona rekla, jako dopao fizički i dopala joj se moja energija. Pripremali smo taj nastup dva meseca i bila je velika produkcija, što je za nas kao plesače mislim prvi put da je neko pravio tako nešto veliko. I za nas je to bio pravi izazov, jer je postojalo i mnogo rekvizita, scenografija, kostimi... Sve je bilo na visokom nivou i nastupali smo u Areni pred 15.000 ljudi. Taj adrenalin na sceni ne može da se opiše."

Kako je tekao rad sa ovim pevačicama?

"S kim god da sam radio, stvarno su sve bile na visini zadatka. Nevezano što se one ne bave plesom, jako su uspešne u svom poslu i znaju šta je sve potrebno da bi se došlo do rezultata. Bile su vredne i predano vežbale sa nama. Nikada nije bio neki problem."

S kim bi voleo da nastupaš, a da nisi?

"Od svetskih zvezda bih voleo sa nastupam sa Dženifer Lopez, jer je kao latino žena najbliža našem karakteru. Bavi se latino pop muzikom i odmalena je pratim. I naravno Bijonse, kao kraljica plesnog nastupa. A, od naših zvezda, sa Milicom Pavlović. Video sam par nekih njenih nastupa i spotova, i dopalo mi se koliko je atraktivna. Sviđa mi se je neko ovde promovisan kao dobar plesač i pevač."

Pored toga što mu je ples doneo mnoga poznanstva, prijateljstva i putovanja, ipak je ono što izdvaja kao najvažnije - poštovanje prema ženama.

"Mislim da je nas ples edukovao životno od toga kako je biti profesionalni sportista i imati neki režim treniga, života. Zatim, plešem sa ženskom osobom i to je kao neka veza u privatnom životu plus imate i taj profesionalni deo, i mislim da nas je ples naučio poštovanju prema ženama, drugačije se ophodimo prema njima kao plesači."

Može li od plesa da se živi?

"Poslednjih sedam godina živim i radim u Americi, i tamo naravno da može. Ovde, mislim da sve više i više i ovde može. I dalje imam prijatelje koji žive u Srbiji i bave se plesom. Vidim da je velika ekspanzija na tom scenskom nastupu, da su svi pevači konačno shvatili da treba da se iskoriste plesači koji su dobri. Mi stvarno imamo mnogo veliki talenat ovde i vidim da je mnogo plesača sada i u spotovima, i na nastupima. Ples postaje jedna ozbiljna profesija i kod nas. Ranije smo imali 700 zanimanja da bismo mogli da platimo takmičenja, a sada se ljudi totalno posvećuju samo plesu i mnogo mi je drago zbog toga. Treba ljudi da shvate, naročito pevači i pevačice iz šouzbiznisa, kao što su i oni radili čitavog života, da smo i mi isto tako, i da bi trebalo da to posmatraju na jedan ozbiljniji način, jer ljudi su posvetili čitav život plesu i to treba na neki način da se nagradi i ceni."

Pošto se Uroš ozari svaki put kad se pomene ples i dok priča o onome što mu je životni poziv, pitali smo ga za kraj - da li je život srećniji uz ples?

"Jeste mnogo! Kako možete da budete u lošem raspoloženju kada čujete muziku? Muzika prvo sama po sebi vas ispunjava nekom dobro energijom, a pored toga mi koji volimo ples, samo pustimo muziku i malo nam je potrebno da samo krenemo da se pokrećemo i već smo u boljem raspoloženju. Mnogo puta mi se desilo da odem na trening u lošem raspoloženju, ali to loše uz muziku i ples ne može da opstane", zaključio je on.

Uživajte u Uroševom nastupu!