Na komemoraciji povodom smrti slavnog srpskog umetnika, obratili su se brojni prijatelji i kolege.
Komemoracija povodom smrti našeg velikog umetnika Vladimira Veličkovića počela je danas minutom ćutanja u Skupštini grada Beograda.
Veličković, akademik i jedan od najistaknutijih srpskih slikara svih vremena, pripadnik grupe Medijala, koja je okupila umetnike, arhitekte, filozofe oko ideje ljubavi prema umetnosti, preminuo je u Splitu 28. avgusta. Prvi se obratio predsednik SANU Vladimir Kostić, prenosi "Kurir".
"Za sebe nisam mogao reći da s Vladom više od poznanika. Imao je držanje mladića. Bio je čovek koji dan kad nije otišao u atelje, smatrao bi izgubljenim. Njegova želja da dovede u Sanu kustose iz Pariza, neće mu se ispuniti", rekao je Kostić.
Komemoraciji prisustvuju Ana Brnabić, Nikola Selaković, Ivan Tasovac, Vladan Vukosavljević i drugi.
"Bio je veliki u Beogradu i Parizu. Slikao je prostore kojima je pripadao", rekao je Kostić.
"Veze Veličkovića s Franuskom bila su jaka. Učio je mnoge mlade umetnike. Bio je most između naše dve zemlje", dodala je kulturni ataše francuske ambasade gospođa Fodri.
"Odlazi iz našeg sveta jedna plemenita ličnost. Nadamo se da njegovo delo neće prekriti prah zaborava. Bio je refleks na američki pop art. Njegovo slikarstvo je bilo krtičko, pa je shvaćen i prihvaćen u svetu kao snažan i jedinstven slikar. Gospodstvo ga je pratilo do kraja. Ponosno je isticao da dolazi iz jedne male kulture", rekla je Irina Subotić, istoričarka umetnosti.
"Nema u njegovim slikama poraza. Vlada je bio pobednik. Umetnosti je dao sve, a pratio je i podržavao i mlade. Kad su ga penzionisali došli su svi njegovi studenti. Danas smo svi na velikom gubitaku. Za našu kulturu on ostaje etalon. Nadam se da će Srbija znati da slavi umetnost svog velikana", zaključio je Mrđan Bajić.
BIOGRAFIJA:
Po nagovoru oca upisuje i završava Arhitektonski fakultet iako je, kako je sam govorio, želeo da upiše Likovnu akademiju. Već sa 16 godina izlaže prvi put u paviljonu "Cvijeta Zuzorić", gde je bio među najzapaženijim umetnicima.
Na bijenalu mladih u Parizu 1965. osvaja glavnu nagradu, a već naredne godine seli se u francusku prestonicu gde je živeo veći deo svoje slikarske karijere. Za sebe je govorio da je potpuno posvećen poslu iako je, po sopstvenom priznanju, bio vrlo neorganizovan.
"Veoma sam motivisan, ambiciozan, beskompromisan... Radim svaki dan. I to po ceo dan. Stojeći. Često ne sedam ni kad jedem...", ispričao je Veličković jednom prilikom u intervjuu za "Politiku".
Osim umetnošću, u ranoj mladosti strastveno se bavio sportom. Trenirao je atletiku u Crvenoj zvezdi i sa svojim timom bio prvak stare Jugoslavije u disciplini 4 x 100 metara.
NAJVIŠA PRIZNANjA:
Odlikovan je najvišim francuskim priznanjem iz oblasti kulture i umetnosti, ordenom Viteza reda umetnosti i književnosti. Za člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1985. godine.
Izabran je 7. decembra 2005. za člana francuske Akademije lepih umetnosti i prvi je Srbin član ove Akademije.
U aprilu 2007. Veličković je odlikovan francuskim Ordenom viteza legije časti. Izlagao je širom zemalja Evrope, Azije i Amerike. Bio je oženjen Maristelom, Dalmatinkom iz Splita, sa kojom ima dvojicu sinova.
