Frida Kalo, rođena na današnji dan 1907. godine, već je decenijama "svetska ikona" kao žena, kao slikarka, kao revolucionarka i nepokolebljiva ličnost koja je nesrećne stranice svog života uzidala u mit o sebi.

Povezane vesti

Frida je bila zdrava samo do svoje šeste godine, a posle saobraćajne nesreće kada se prevrnula trola u kojoj se vozila i potom preživela brojne operacije, često je bila vezana za krevet.

Život joj je bio ispunjen obožavanjem muža-slikara Dijega Rivere i predavanjem sopstvenoj umetnosti u koju je ugrađivala maštanja, zanose, ali i noćne more i sva razočaranja.

Osobe sa invaliditetom koje su menjale svet!

"Postojale su dve velike nesreće u mom životu. Jedna je bila trola, a druga Dijego. Dijego je bio mnogo gori", rekla je Frida jednom prilikom misleći na sva neverstva i patnje koje joj je muž i ljubav njenog života priređivao. Jednom prilikom ga je čak zatekla u krevetu sa njenom rođenom sestrom Kristinom.

Kalo je, iako invalid, bila neumornog i nepokolebljivog duha, obuzeta revolucionarnim zanosom i privrženošću narodu. Živela je u vremenu kada je bila i meksička revolucija, gde je uvek imala jedan vrlo snažan pristup socijalnim temama. Drugovala je s najvećim ličnostima svog vremena, sa umetnicima i revolucionarima, medju kojima je bio i najslavniji prognanik Lav Trocki.

Njene slike su razbijale tabue o ženskom telu i seksualnosti. Nije volela da se žali, naprotiv, uvek je imala šale i sarkastične komentare, a volela je životu uprkos beskrajnim bolovima.

Frida Kalo je umrla 13. jula 1954. godine, prema zvaničnim saopštenjima od plućne embolije, mada su ostale sumnje da je počinila samoubistvo. Odmah posle smrti, Kalo se "preselila" u legendu, najpre u rodnoj zemlji, ali ubrzo u celoj Americi i Evropi, pa i u nas, gde je postala simbol neumorne žene i slikarke.

Ovo su neki od najpoznatijih Fridinih citata:

"Stopala, za šta ćete mi vi kada imam krila da letim?"

"Ostavljam ti svoj portret kako bih mogla biti s tobom svih onih dana i noći kada sam daleko od tebe."

"Ništa nije vrednije od smeha. To je snaga da se smeješ i napustiš sebe, da budeš svetlost. Tragedija je najgluplja stvar."

"Ja nisam bolesna. Ja sam slomljena. Ali, srećna sam sve dok mogu da slikam."

"Ništa nije apsolutno. Sve se menja, sve se kreće, sve poleti, i odleti."

"Slikam cveće kako ne bi uvenulo."

"Ne slikam snove ili noćne more, slikam svoju realnost."

"Slikala sam sebe, jer sam prečesto sama i jer sam ’predmet’ kojeg poznajem najbolje."

"Pijem da bih utopila svoju bol, ali prokleta bol je naučila kako da pliva,i sada pokušavam doplivati do pristojnosti i dobrog ponašanja."

"Jedina stvar koju znam raditi je slikati, zato što imam potrebu, i slikam sve što mi prođe kroz glavu, bez razmišljanja."

"Biti Dijegova žena je najčudnija stvar na svetu. Puštam ga da se igra braka sa drugim ženama. Dijego nije ničiji muž i nikad neće biti, ali je sjajan drug."

"Pre sam mislila da sam najčudnija osoba na svetu, ali onda sam pomislila da od toliko ljudi na svetu, mora da postoji neko baš kao ja ko se oseća bizarno i defektno na način na koji se ja osećam. Onda bih je tako zamišljala, misleći da i ona tamo negde tako zamišlja mene. Nadam se, ako si tamo negde i čitaš sada ovo, da znaš da je istina da sam ovde i da sam jednako čudna kao i ti."

"Oni su tako prokleto 'umni' i kvarni, da ih ne mogu podneti. Radije bih sedela na pijaci u Toluki i prodavala tortilje, nego se družila sa ovim pariskim kučkama." (o Andreu Bretonu i umetnicima nadrealizma)

"Ja sam sama sebi muza. Osoba koju najbolje poznajem. Osoba koju želim bolje da upoznam."

"Nadam se da je odlazak (smrt) radostan. I, nadam se da se nikada neću vratiti."

Nedavno je objavljen audio snimak za koji se veruje da je prvi i jedini sačuvani na kojem se može čuti Fridin glas: