Beogradsko Pozorište na Terazijama obeležiće 70 godina rada novim, ambicioznim projektom!
Kampanjom "Sedamdeset godina novi", obeležava se 70 godina od trenutka kada je istoriju pozorišta na Terazijama Radivoje Lola Đukić započeo rečenicom:
"Tražim da sala bude na Terazijama. Humorističko ili bulevarsko pozorište, koje nedostaje Beogradu, mora biti tamo gde ljudi ubijaju vreme, a mi im onda ponudimo smešno ubijanje samoće!".
Kampanja je kao i predstave - sveža, razigrana, poletna, pozitivna. Ona je poziv i predstavljanje, ona je druženje i zabavljanje. Ton komunikacije je prijateljski, raspevan i blizak.
Vizuelni motiv kampanje je nova crvena haljina. Lagana i lepršava kao izlazak u grad, elegantna i zavodljiva kao melodija u noći. Idealna za nastup, kao stvorena za ples. Crvena haljina, s motivima scenske zavese, jeste kreativna sublimacija svega što pozorišni mjuzikl nosi sa sobom.
Kruna jubileja, kako su najavili na konferenciji, biće premijera mjuzikla "S druge strane jastuka" po pesmama Momčila Bajagića Bajage, u režiji Juga Radivojevića, a po tekstu Stevana Koprivice. Bajaga je izrazio veliko zadovoljstvo što će ponovo raditi sa Pozorištem na Terazijama, nakon što je komponovao za mjuzikl "Ženidba i udadba".
Osnovano kao Humorističko pozorište 23. decembra 1949. godine, pozorište je krenulo sa radom u improvizovanim okolnostima kao podstanar bioskopa "Beograd", a prva premijera bila je Nušićeva komedija "Dr" (1951).
Prvih dvadeset godina rada, repertoar su činile pretežno komedije i operete, što pozorišna kritika i kulturna javnost tog vremena nije dočekala sa odobravanjem, već je nastavila ignorantski odnos prema onome što je ubrajano u "lake" pozorišne žanrove.
Nekoliko godina od osnivanja, pojavila se ambicija da pozorište ne bude samo humorističko, već i teatar ozbiljnih umetničkih ambicija. Tako 1954. godine menja ime u Beogradska komedija, i svoj repertoarski kurs okreće ka naslovima iz svetske komediografije.
Fuzijom sa Beogradskim dramskim pozorištem 1959. godine stvoreno je Savremeno pozorište sa dve scene - na Terazijama i na Crvenom krstu.
Savlađavajući sve probleme i nedoumice koje je to spajanje proizvelo, postavljane su predstave koje se mogu smatrati prelaznim oblicima na putu ka velikom američkom mjuziklu. "Oklahoma" (1966) predstavlja prelomnu tačku na terazijskom repertoaru, a premijere koje su usledile - "Priča iz zapadnog kvarta" (1968) i "Poljubi me Kejt" (1969) samo su potvrdile ovu tendenciju okretanja ka muzičkom pozorištu.
Pojam muzikla nije se još bio ustalio u našoj žanrovskoj klasifikaciji, ipak reakcija publike oduševljeno je prihvatala svaku narednu premijeru.
U martu 1975. godine doneta je odluka da se pozorišta razdvoje na Beogradsko dramsko pozorište i Pozorište na Terazijama, kako i danas pozorište nosi ime.
Danas, Pozorište na Terazijama je jedino muzičko pozorište u regionu koje je dobilo licencu za izvođenje najpoznatijih svetskih naslova poput mjuzikala:
"Čikago", "Cigani lete u nebo", "Kabare", "Briljantin", "Producenti", "Mamma Mia!", "Fantom iz Opere". Nastavljena je i tradicija postavljanja mjuzikla na domaći tekst - "Maratonci trče počasni krug", "Zona Zamfirova", "Glavo luda", "Mister dolar" i druge.
