Fondacija Vasilije Mokranjac u saradnji sa Narodnim muzejom u Beogradu obeležava 35 godina od upokojenja jednog od najznačajnijih stvaralaca srpske muzike.
U nedelju, 1. decembra u 20 časova u Atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu održaće se Koncert kamerne muzike Vasilija Mokranjca. Ovo je drugi u nizu koncerta iz ciklusa posvećenog velikanu naše umetničke muzike, kompozitoru Vasiliju Mokranjcu, a povodom obeležavanja 35 godina od njegove smrti.
Koncert će otvoriti Mokranjčev Gudački kvartet u d-molu, delo nastalo za vreme kompozitorovih studija na Beogradskoj muzičkoj akademiji, 1949. godine. Javno predstavljanje ove kompozicije bilo je na Radio Beogradu u interpretaciji Beogradskog kvarteta, dok će ga u nedelju izvesti mlad i perspektivni gudački kvartet Vollmond. Iste večeri na programu će biti i Sonata za violinu i klavir Vasilija Mokranjca, koju će izvesti koncertmajstor beogradske filharmonije, violinista Miroslav Pavlović i pijanistkinja Biljana Gorunović. Pored Mokranjčevih dela, publika će na koncertu imati prilike da čuje i dela Johana Sebastijana Baha u izvođenju violončelistkinje Sandre Belić i pijanistkinje Ljiljane Vukelje.
U sklopu programa obeležavanja 35 godina od upokojenja Vasilija Mokranjca, Fondacija Vasilije Mokranjac će tokom decembra meseca relizovati i promociju CD-a integralnog klavirskog opusa Vasilija Mokranjca pijaniste Ratimira Martinovića, kao i klavirski resital Sanje Sodad u Beogradu i Novom Sadu.
Ulaz na sve koncerte je besplatan, a programi se održavaju uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, Sekretarijata za kulturu Grada Beograda i SOKOJ-a i uz partnersku saradnju Srpske akademije nauka i umetnosti, Fakulteta muzičke umetnosti, Radio televizije Srbije, Muzičke omladine Beograda, Zadužbine Ilije M. Kolarca i drugih.
Fondacija Vasilije Mokranjac, osnovana 2016. godine, za cilj ima prikupljanje, očuvanje i promociju muzičkog opusa i umetničke ličnosti Vasilija Mokranjca. Značajan broj relevantnih pojedinaca i institucija iz oblasti muzičke umetnosti prepoznalo je važnost ovih ciljeva o čemu svedoči članstvo i angažman plejade najuglenijih stručnjaka i članova SANU u odboru Fondacije, kao i podrška i saradnja sa mnogobrojnim kulutrno-obrazovnim institucijama širom zemlje.
Planovi Fondacije usmereni su na domaću i međunarodnu afirmaciju ostvarenja ovog muzičkog velikana i u najkraćim crtama podrazumevaju digitalizaciju i štampanje nota klavirskog, kamernog i simfonijskog opusa, snimanje kompakt-diskova, podsticanje izvođenja kroz promociju u Srbiji i inostranstvu, dalji razvoj Festivala, pokretanje velikog pijanističkog takmičenja i ponovno uspostavljanje nagrade sa imenom "Vasilije Mokranjac".
Vasilije Mokranjac (1923-1984) među najznačajnijim je srpskim kompozitorima XX veka i jedan od nekolicine znamenitih kompozitora koji su ostavili neizbrisiv trag u srpskoj umetnosti i kulturi.
Formlano muzičko obrazovanje stiče na Muzičkoj akademiji u Beogradu, gde diplomira klavir u kalsi profesora Emila Hajeka (1948) i kompoziciju u klasi profesora Stanojla Rajičića (1951). Profesionalni vek otpočinje kao profesor srednjih beogradskih muzičkih škola "Josif Marinković" i "Mokranjac",a od 1956. godine profesor je kompozicije i orkestracije na Muzičkoj akademiji u Beogradu. U periodu od 1962. do 1965. bio je na čelu Udruženja kompozitora Srbije. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1967, a njen redovni član postaje 1976. godine.
Stvaralaštvo Vasilija Mokranjca pripada samom vrhu celokupne srpske umetničke muzike i podrazumeva dela klavirske, kamerne i simfonijske muzike, kao i značajan broj dela filmske i primenjene muzike. Tokom bogate kompozitorske karijere dodeljen mu je veliki broj prestižnih nacionalnih nagrada, među kojima su i nagrada Sterijinog pozorja za scensku muziku (za Hristićev Orest 1961), Oktobarska nagrada grada Beograda (1967. za II simfoniju), nagrada Jugoslovenske radiodifuzije (1968. za III simfoniju), nagrada udruženja kompozitora Srbije "Petar Konjović" (1973. za IV simfoniju) i Sedmojulska nagrada za životno delo (1976).
