Kusturica, Kecmanović, Tabašević i još 15 autora kažu da je nekada relevantan izbor izgubio smisao i zamolili izdavače da ih više ne prijavljuju za izbor za roman godine
Emir Kusturica, Vladimir Kecmanović, Vladimir Tabašević i još 15 njihovih kolega traže bojkot NIN-ove nagrade.
U zajedničkom saopštenju oni kažu da bi bilo najpoštenije da odluku o najboljem romanu donesu kritičari koji sistematski prate savremeni domaći roman. Ovogodišnji žiri, u sastavu Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Teofil Pančić, ne ispunjava čak ni te uslove.
"Ne postoje te nagrade koje se savršeno pošteno dodeljuju, niti ima žirija za dodelu književnih priznanja koji su besprekorno kompetentni. Ne postoje nagrade za umetničko delo u kojima se vanumetnički kriterijumi, barem u izvesnoj meri, ne mešaju sa umetničkim. Ni Ninova nagrada, u svojim zlatnim godinama, nije bila izuzetak od ovog pravila, ali su književna stručnost i intelektualno poštenje većine članova žirija koji su o njoj odlučivali, činili da vanumetnički kriterijumi u znatnoj meri budu podređeni umetničkim vrednostima. Zato je ova nagrada u svojim najboljim godinama imala neosporan renome. Ali, ta vremena su definitivno prošla", stoji u zajedničkom pismu koje potpisuju Kecmanović, Tabašević, Dejan Stojiljković, Đorđe Pisarev, Emir Kusturica, Igor Marojević, Laura Barna, Lidija Jelisavčić Ćirić, Ljubica Arsić, Marko Krstić, Milan Ružić, Miro Vuksanović, Muharem Bazdulj, Nikola Malović, Sava Damjanov, Slaviša Pavlović, Slobodan Vladušić i Franja Petrinović.
Pisci, među kojima i prošlogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade Tabašević, kažu da je nejasan kriterijum po kojem se biraju članovi žirija.
"Već preterano dugo i preterano često o ovoj nagradi odlučuju, što stručno i moralno, a najčešće i stručno i moralno nekompetentni ljudi, za koje nije jasno po kojem su merilu birani", stoji u pismu i dodaje se da bi bilo "minimalno korektno da odluku o najboljem romanu srpske književnosti donesu kritičari koji sistematski prate savremeni domaći roman. Međutim, ovogodišnji žiri ne ispunjava čak ni te uslove".
"U skladu sa sastavom žirija dobijen je i uži izbor od deset knjiga, koji, čast izuzecima, i bez obzira na to koja su dela ušla u najuži izbor i koje će biti proglašeno dobitnikom, predstavlja tragikomičan pokušaj da se poetička proizvoljnost promoviše kao idejni pluralizam, jalova politička korektnost, a da se provincijalna, kolonijalna svet, proglasi kosmopolitizmom. Pošto ne možemo da utičemo na odluke koje se donose u okviru jedne privatne firme, naš preostali izbor je da ne dopustimo da u budućnosti učestvujemo u jednoj sve većoj sramoti. Od svojih izdavača zahevamo da naša dela ne prijavljuju u konkurenciju za Ninovu nagradu, a od ovog i narednih, verovatno jednako spornih žirija, da ih neprijavljene ne uzimaju u obzir", stoji u pismu autora.
Urednik kulturne rubrike lista NIN Dragan Jovićević, rekao je "Kuriru" da mu je ovo pismo bilo "veoma zabavno za čitanje".
"Samo saopštenje i motivacija da se ono napiše ostaju krajnje nejasni. Posebno što spisak potpisnika čine i dobitnici priznanja, kao i oni koji su ove godine bili u konkurenciji, a koji tada nisu postavljali pitanje kompetentnosti žirija. Jedino što je jasno jesu osujećenost i zavist pojedinih pisaca, kojima bi verovatno odgovaralo da oni sami biraju sastav žirija za dodelu najznačajnije književne nagrade".
