Kulturni centar Beograda obeležiće 200. godišnjicu smrti kompozitora Franca Jozefa Hajdna
(1732-1809) programom "Hajdn u Beogradu", koji će biti održan od 13. do 15. marta.
Trodnevni program posvećen je Hajdnovom životu i delu, s posebnim akcentom na kompozicije nastale u vreme njegovih poseta Londonu od 1791. do 1795. godine.
Koncert ansambla "Hajdn trio" iz Ajzenštata, grada u kojem je Hajdn proveo najveći deo života, 6. marta u Skupštini Beograda biće svojevrstan uvod u program manifestacije "Hajdn u Londonu".
U okviru manifestacije biće priređeni brojni koncerti, predavanja, okrugli sto, izložba i filmske projekcije.
Jozef Hajdn bio je predstavnik "bečkih klasičara", a komponovao je inspirisan nemačkim, austrijskim, mađarskim, francuskim i ruskim folklorom.
Austrijski kompozitor Franc Jozef Hajdn bio je predstavnik "bečkih klasičara", tri decenije bio je dvorski kompozitor i dirigent dvorskog orkestra kod mađarskih grofova Esterhazi, a dva puta je putovao u Englesku, gde je stekao svetsku slavu i komponovao najzrelija dela.
Napisao je više od sto simfonija, dvadesetak opera, pedeset koncerata za klavir, violinu i violončelo, 83 gudačka kvarteta, zbirku klavirskih sonata i dva velika oratorijuma - "Stvaranje sveta" i "Godišnja doba". Komponovao je austrijsku i nemačku himnu.
(Beta/MONDO)
(1732-1809) programom "Hajdn u Beogradu", koji će biti održan od 13. do 15. marta.
Trodnevni program posvećen je Hajdnovom životu i delu, s posebnim akcentom na kompozicije nastale u vreme njegovih poseta Londonu od 1791. do 1795. godine.
Koncert ansambla "Hajdn trio" iz Ajzenštata, grada u kojem je Hajdn proveo najveći deo života, 6. marta u Skupštini Beograda biće svojevrstan uvod u program manifestacije "Hajdn u Londonu".
U okviru manifestacije biće priređeni brojni koncerti, predavanja, okrugli sto, izložba i filmske projekcije.
Jozef Hajdn bio je predstavnik "bečkih klasičara", a komponovao je inspirisan nemačkim, austrijskim, mađarskim, francuskim i ruskim folklorom.
Austrijski kompozitor Franc Jozef Hajdn bio je predstavnik "bečkih klasičara", tri decenije bio je dvorski kompozitor i dirigent dvorskog orkestra kod mađarskih grofova Esterhazi, a dva puta je putovao u Englesku, gde je stekao svetsku slavu i komponovao najzrelija dela.
Napisao je više od sto simfonija, dvadesetak opera, pedeset koncerata za klavir, violinu i violončelo, 83 gudačka kvarteta, zbirku klavirskih sonata i dva velika oratorijuma - "Stvaranje sveta" i "Godišnja doba". Komponovao je austrijsku i nemačku himnu.
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.