• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ko su “nova imena” srpske savremene umetnosti?

Terminom savremena umetnost definiše se umetnička produkcija koja prve vizuelne produkte počinje da daje tokom kasnog 20. veka. Isto tako, za umetnost koja nastaje u aktuelnom trenutku, ustalio se termin savremena umetnost.

NIkola Markovic, Izvor Galerija X-Vitamin Izvor: Galerija X-Vitamin/Nikola Marković

S toga, kada govorimo o autorima čija se dela svrstavaju u savremenu umetnost, neophodno je da uzmemo u obzir one rođene u prvoj polovini veka, a koji su stvarali/stvaraju od 70-ih godina do danas, kao i mlađe umetnike (rođene tokom nekoliko poslednjih decenija 20. veka).

U saradnji sa platformom koja objedinjuje ponudu vodećih galerija i privatnih kolekcija savremene umetnosti, kolekcija.org pokušaćemo da damo odgovor na pitanje “Ko su nova imena srpske savremene umetnosti?”

Iako su pomeranja na tržištu vrlo dinamična i potražnja za određenim autorima može biti stvar trenda, određeni broj imena „starije” generacije je prisutan u velikoj meri i česta su akvizicija domaćih kolekcionara. Na pitanje koji su to autori savremene umetnosti za kojima je najveća potražnja, Vesna Latinović iz galerije BelArt navodi sledeće Teško je odgovoiriti. Svaka galerija ima svoju selekciju autora i specifično iskustvo. Etablirani umetnici poput Mrđana Bajića, Vladimira Veličkovića. Pretežno je zastupljen medij slike, znatno manje skulpture. Iz društva koje čine Mrđan Bajić i Vladimir Veličković, ne smemo izostaviti ni Petra Omčikusa, Radomira Damnjanovića Damnjana, Peđe Neškovića, Dušana Otaševića, Kosu Bokšan... ali i autore koji tek sada bivaju prepoznati kao značajni i kvalitetni, sa najsvežijim primerom potražnje za delima Mire Brtke.

Kada govorimo u autorima srednje i mlađe generacije koji aktivno stvaraju (današnja scena u Beogradu se, uprkos svemu, može okarakterisati kao veoma produktivna i raznovrsna) njihov položaj je znatno ispod optimalnog nivoa i potrebno je uložiti veliki napor, kako bi se tržište okrenulo i ka njima. O navedenim poteškoćama sa kojima se autori suočavaju, svedoči Anđela Maletić iz ARTE galerije, ukazujući na neke od hroničnih problema: Što se tiče autora mlađe generacije, oni su, svakako, u nepovoljnijem položaju u odnosu na kolege koje su se bavile umetnošću u ranijem periodu. Danas je teško stvoriti nešto izuzetno inovativno i zavrediti pažnju kolekcionara i galerista. Međutim, postoje galerije koje se bave prezentovanjem isključivo mlađih autora, pa se može reći da je recentna scena vrlo živa, ali da je neophodna sistemska podrška mladim autorima, kako bi njihova umetnost opstala na tržištu. Nesporno je da status umetnika i umetnosti može (i mora) uvek biti bolji, ali primetan je porast broja svetlih primera i izdvajanje imena koja postaju prepoznatljiva i tražena, kako među kupcima tako i među ljubiteljima savremene umetnosti, pre svih Marina Marković, Lidija Delić, Marko Crnobrnja, Nikola Marković, Mihael Milunović, Mića Stajčić, Petar Mirković, Biljana Đurđević...

O imenima najmlađe generacije, pričala nam je Ana Simona Zelenović iz galerije NOVEMBAR: Od mladih umetnica i umetnika koje mi izlažemo dobro se prodaju Marija Avramović, Emilija Radojičić, Nina Ivanović, Tadija Janičić, a kada smo ugostili umetnice poput Lidije Delić i Marije Šević videli smo i da je za njih bilo veliko interesovanje.

Mira Brtka, Izvor Galerija Arte Izvor: Galerija Arte/Mira Brtka

Pored svih objektivnih prepreka (stanje u društvu, materijalna situacija velike većine, malo slobodnog vremena...) treba istaći i problem koji se bazira na odabiru medija prilikom kupovine umetničkog dela. Kod nas je, još uvek, slika izvedena tradicionalnim tehnikama (ulje/akril na platnu) najtraženija i „najumetničkija” kategorija. Skulptura se ređe prodaje i traži, što zbog formata, što zbog nemanja adekvatnog prostora za njeno čuvanje. Retki su i izuzetno dragoceni, oni koji mogu da prepoznaju značaj i umetičku vrednost video rada, instalacije, upotrebu novih materijala i slično. Za sada.

Tagovi

Inicijalizacija u toku...

Komentari 5

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Munginjo

Mića Stajčić mi je baš top umetnik

GRUNDIG

DJordje Nedeljkovic...

SERIJE