U Galeriji "Haos" otvorena je izložba radova Ilije Bašičevića Bosilja, koja će trajati do 12. februara.
Od ukupno oko 200 crteža, akvarela i gvaševa na papiru, izloženo je 82, a obožavaoci "Sveta po Iliji" sve su ih upijali očima koje cakle.
Rekli su mu da njegova zemlja nije njegova, pa su ga optužili da slike koje slika ne slika on, pa su pričali da njegovo stvaralaštvo pripada nečemu i nekome, ili šta god. A on je rođen talentovan, voleo da crta i slika iskreno i sam u svom svetu koji je nazvao "Ilijanum".
Svet po Iliji, stvoren u mašti i delu umetnika postao je Ilija po svetu. Priznanje je stiglo (i nikad nije kasno), izložbe po najvećim i najpoznatijim galerijama u svetu zajedno sa velikanima svetske istorije umetnosti kao što su Pikaso, Šagal, Kle, Kandinski, Šile...
Ovo je prvi put da su izloženi Ilijini crteži zasebno, i to baš u Beogradu, naravno u specijalizovanoj galeriji za crteže, posle velike izložbe slika u Cvijeti i pre promocije monografije.
Ilija (1895-1972) bio je autodidakt, a njegovo delo bilo je odgovor na svet u kom živi. Od seljaka do umetnika prešao je (samo na prvi pogled silom prilika) sa urođenom lakoćom talentovanog umetnika.
Za stvaranje je koristio sve što bi mu "palo šaka", skicen blokove ispunjavao je crtežima, ponekad čak i patent hemijskom olovkom u više boja, a svaki od njih je rad za sebe i gotov zaokružen stvaralački čin. Celog života je paralelno sa slikama radio i crteže.
Izložba je realizovana u organizaciji galerije "Haos", čiji je umetnički direktor Borka Božović i napravila izbor crteža za izložbu, a u saradnji sa Fondom Ilija & Mangelos na čijem čelu je unuka umetnika Ivana Bašičević i Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu Novi Sad ispred kog je izložbu zvanično i otvorio Milorad Đurić.
Ipak, najzanimljiviji, pa na momente i oštar i angažovan, bio je Raša Todosijević, konceptualni umetnik koji je poznavao Iliju, a družio se sa njegovim sinom Dimitrijem Bašičevićem Mangelosom, takođe umetnikom.
Raša je povukao jasnu crtu između naivne umetnosti (da bude sasvim jasno) pa čak i art bruta (a tu pripada možda samo jednim segmentom), i umetnika koji je s one strane istorijske aktuelnosti, kao i svi velikani, stvarao svoj svet tražeći u njemu odgovor na pitanje o vlastitom postojanju.
Sa jedne strane nalazila se štancerska, folklorna, turistička "lepa umetnost", koju su kupovali predstavnici "šminke" Zagreba i Beograda, a sa druge strane, uz Savu Sekulića i Emerika Feješa, gotovo jurodivi veliki umetnik Ilija. Sve što naiva jeste – Ilija nije.
U Šidu postoji i opstaje uz velike napore Fonda Muzej Ilijanum, pa nam ostaje da se nadamo da će odgovorni imati bar deo sluha koji su pokazali mnogi do sad koji su uložili maksimalan napor da ukažu na prave vrednosti stvaralaštva Ilje Bašičevića Bosilja.
Da sve bude kako treba posluženi smo domaćim sremsko-karlovačkim vinom. Pa, vidimo se ili 26. januara na promociji monografije ili najkasnije do 12. februara do kad traje izložba.
(Dragan N. Kljajić za MONDO)
Rekli su mu da njegova zemlja nije njegova, pa su ga optužili da slike koje slika ne slika on, pa su pričali da njegovo stvaralaštvo pripada nečemu i nekome, ili šta god. A on je rođen talentovan, voleo da crta i slika iskreno i sam u svom svetu koji je nazvao "Ilijanum".
Svet po Iliji, stvoren u mašti i delu umetnika postao je Ilija po svetu. Priznanje je stiglo (i nikad nije kasno), izložbe po najvećim i najpoznatijim galerijama u svetu zajedno sa velikanima svetske istorije umetnosti kao što su Pikaso, Šagal, Kle, Kandinski, Šile...
Ovo je prvi put da su izloženi Ilijini crteži zasebno, i to baš u Beogradu, naravno u specijalizovanoj galeriji za crteže, posle velike izložbe slika u Cvijeti i pre promocije monografije.
Ilija (1895-1972) bio je autodidakt, a njegovo delo bilo je odgovor na svet u kom živi. Od seljaka do umetnika prešao je (samo na prvi pogled silom prilika) sa urođenom lakoćom talentovanog umetnika.
Za stvaranje je koristio sve što bi mu "palo šaka", skicen blokove ispunjavao je crtežima, ponekad čak i patent hemijskom olovkom u više boja, a svaki od njih je rad za sebe i gotov zaokružen stvaralački čin. Celog života je paralelno sa slikama radio i crteže.
Izložba je realizovana u organizaciji galerije "Haos", čiji je umetnički direktor Borka Božović i napravila izbor crteža za izložbu, a u saradnji sa Fondom Ilija & Mangelos na čijem čelu je unuka umetnika Ivana Bašičević i Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu Novi Sad ispred kog je izložbu zvanično i otvorio Milorad Đurić.
Ipak, najzanimljiviji, pa na momente i oštar i angažovan, bio je Raša Todosijević, konceptualni umetnik koji je poznavao Iliju, a družio se sa njegovim sinom Dimitrijem Bašičevićem Mangelosom, takođe umetnikom.
Raša je povukao jasnu crtu između naivne umetnosti (da bude sasvim jasno) pa čak i art bruta (a tu pripada možda samo jednim segmentom), i umetnika koji je s one strane istorijske aktuelnosti, kao i svi velikani, stvarao svoj svet tražeći u njemu odgovor na pitanje o vlastitom postojanju.
Sa jedne strane nalazila se štancerska, folklorna, turistička "lepa umetnost", koju su kupovali predstavnici "šminke" Zagreba i Beograda, a sa druge strane, uz Savu Sekulića i Emerika Feješa, gotovo jurodivi veliki umetnik Ilija. Sve što naiva jeste – Ilija nije.
U Šidu postoji i opstaje uz velike napore Fonda Muzej Ilijanum, pa nam ostaje da se nadamo da će odgovorni imati bar deo sluha koji su pokazali mnogi do sad koji su uložili maksimalan napor da ukažu na prave vrednosti stvaralaštva Ilje Bašičevića Bosilja.
Da sve bude kako treba posluženi smo domaćim sremsko-karlovačkim vinom. Pa, vidimo se ili 26. januara na promociji monografije ili najkasnije do 12. februara do kad traje izložba.
(Dragan N. Kljajić za MONDO)
