Izložba Biljane Đurđević u Likovnoj galeriji KC Beograda.
Pet slika velikog formata, u redizajniranoj galeriji za ovu izložbu, gužva nastala u potrebi za pravim i iskrenim slikarstvom, oduševljena publika - poznata imena iz sveta likovne kulture i umetnosti, i zadovoljni pripadnici medija koji su došli da rade, ali i da uživaju, i raspoložena i nasmejana umetnica.
Treći dan u nedelji, treći datum u trećem mesecu, a kad se već bavimo numerologijom 2010. godina je, a kad se saberu cifre opet dobijemo broj 3. I umetnica je u svom delu spojila tri stvari: umetnost, slikarstvo i život.
I to je, kako smo već i navikli od nje, uradila ponovo na najbolji način. "Klasično" slikarstvo se polako ali sigurno vraća na likovnu scenu, i dobro je da je tako. O Biljaninim zaslugama po ovom pitanju ne treba ni govoriti, pravi pobornik poštenog, iskrenog slikanja koje podrazumeva talenat, znanje i rad.
Rekao bih poetski, romantično – dramski nadrealizam sa isceniranim predstavama iz života (smrti?) u kojima se kostimiranim (u svakodnevnu garderobu?) likovima (običnim ljudima koji žive tu i sada sa nama?) svašta-nešto događa, ili se tek dogodilo ili samo što se nije dogodilo.
I sve to tu pred nama, kao velika izložba koju preporučujemo i stručnoj publici isto kao i onim "običnim" ljubiteljima umetnosti. Biljani čestitamo i želimo svaki uspeh u daljem radu.
A mi ćemo još jednom otići na izložbu, da na miru i u manjoj gužvi još jednom promislimo neka životna pitanja i uživamo u nekim ponuđenim odgovorima.
(Dragan N. Kljajić)
Treći dan u nedelji, treći datum u trećem mesecu, a kad se već bavimo numerologijom 2010. godina je, a kad se saberu cifre opet dobijemo broj 3. I umetnica je u svom delu spojila tri stvari: umetnost, slikarstvo i život.
I to je, kako smo već i navikli od nje, uradila ponovo na najbolji način. "Klasično" slikarstvo se polako ali sigurno vraća na likovnu scenu, i dobro je da je tako. O Biljaninim zaslugama po ovom pitanju ne treba ni govoriti, pravi pobornik poštenog, iskrenog slikanja koje podrazumeva talenat, znanje i rad.
Rekao bih poetski, romantično – dramski nadrealizam sa isceniranim predstavama iz života (smrti?) u kojima se kostimiranim (u svakodnevnu garderobu?) likovima (običnim ljudima koji žive tu i sada sa nama?) svašta-nešto događa, ili se tek dogodilo ili samo što se nije dogodilo.
I sve to tu pred nama, kao velika izložba koju preporučujemo i stručnoj publici isto kao i onim "običnim" ljubiteljima umetnosti. Biljani čestitamo i želimo svaki uspeh u daljem radu.
A mi ćemo još jednom otići na izložbu, da na miru i u manjoj gužvi još jednom promislimo neka životna pitanja i uživamo u nekim ponuđenim odgovorima.
(Dragan N. Kljajić)
