MONDO na izložbi Nikole Božovića u Galeriji "Zvono".
Božović (35) sa ovom galerijom sarađuje već deceniju, a 2007. je u njoj priredio izložbu "Invazija robota", čiji je logičan nastavak ovaj projekat.
Izložba je otvorena u ponedeljak, 8. marta, uz obavezno pićence i neobavezno ćaskanje, u društvu kolega profesora i studenata sa fakulteta, a preporučujemo vam da se prošetate do sigurne kuće u sigurnoj galeriji, ima vremena... do kraja ovog meseca.
"U skladu sa projektom za poboljšanje uslova života robota, odlučeno je da se započne izgradnja kuće za robote", kaže umetnik u svom manifestu iskazujući brigu za robote (kad već ne brinemo o ljudima).
A zašto da ne! Kad ostvarimo dobre uslove za život robota (uh,... za malo da kažem robova), možemo se nadati da će nam robovi (ovaj, htedoh reći roboti) uzvratiti istom merom.
Njihovo vreme sigurno dolazi, što ne mora neminovno da znači i da naše prolazi... nadam se iskreno da će se setiti naše brige za njih (ili bar umetnikove).
I nadam se da nećemo graditi i one "Sigurne kuće za robote", pa ni oni za nas – ljude. A umetnik je razmišljajući mnogo šire na ovu temu išao i dalje i dublje, osmislivši da sve bude u funkciji života robota, prilagođeno potrebama rada i odmora, da ne kažem humanizovano...
Prvi deo izložbe je deo iz mašte, ili visokoestetiziran dizajn enterijera: tapete, umetničke slike... Drugi deo je prezentacija čitave lepeze projekata kuća za robote ili objekata slične namene, ili jednostavno sve što ima veze sa kulturom življenja i životom kulture robota.
Umetnik je prikazao i monografiju-naučni rad na ovu temu u kojoj je još šire i detaljnije razradio ovu problematiku, uključujući sve sfere i potrebe ove populacije, kao i razrade tehničkih detalja do perfekcije, kao što bi trebalo jer se radi o savršenim bićima.
Nikola Kolja Božović je rođen 1975. godine u Beogradu. Magistrirao je na odseku zidnog slikarstva 2004. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, i docent je na tom odseku. Izlagao je na više grupnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Radovi mu se nalaze u nekoliko privatnih evropskih i srpskih kolekcija.
(MONDO, Dragan N. Kljajić)
Izložba je otvorena u ponedeljak, 8. marta, uz obavezno pićence i neobavezno ćaskanje, u društvu kolega profesora i studenata sa fakulteta, a preporučujemo vam da se prošetate do sigurne kuće u sigurnoj galeriji, ima vremena... do kraja ovog meseca.
"U skladu sa projektom za poboljšanje uslova života robota, odlučeno je da se započne izgradnja kuće za robote", kaže umetnik u svom manifestu iskazujući brigu za robote (kad već ne brinemo o ljudima).
A zašto da ne! Kad ostvarimo dobre uslove za život robota (uh,... za malo da kažem robova), možemo se nadati da će nam robovi (ovaj, htedoh reći roboti) uzvratiti istom merom.
Njihovo vreme sigurno dolazi, što ne mora neminovno da znači i da naše prolazi... nadam se iskreno da će se setiti naše brige za njih (ili bar umetnikove).
I nadam se da nećemo graditi i one "Sigurne kuće za robote", pa ni oni za nas – ljude. A umetnik je razmišljajući mnogo šire na ovu temu išao i dalje i dublje, osmislivši da sve bude u funkciji života robota, prilagođeno potrebama rada i odmora, da ne kažem humanizovano...
Prvi deo izložbe je deo iz mašte, ili visokoestetiziran dizajn enterijera: tapete, umetničke slike... Drugi deo je prezentacija čitave lepeze projekata kuća za robote ili objekata slične namene, ili jednostavno sve što ima veze sa kulturom življenja i životom kulture robota.
Umetnik je prikazao i monografiju-naučni rad na ovu temu u kojoj je još šire i detaljnije razradio ovu problematiku, uključujući sve sfere i potrebe ove populacije, kao i razrade tehničkih detalja do perfekcije, kao što bi trebalo jer se radi o savršenim bićima.
Nikola Kolja Božović je rođen 1975. godine u Beogradu. Magistrirao je na odseku zidnog slikarstva 2004. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, i docent je na tom odseku. Izlagao je na više grupnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Radovi mu se nalaze u nekoliko privatnih evropskih i srpskih kolekcija.
(MONDO, Dragan N. Kljajić)
