Španski književnik Fransisko Ajala proslavio je upravo 100. godinu života, danas i dalje bistrog uma, netaknutog humora i prodornog pogleda na svet.
Ajala je dobio sve španske nagrade za književnost - od nagrade "Servantes" 1991. do "Princa od Asturije" 1998.godine. Bio je 2004. kandidat za Nobelovu nagradu za književnost.
Šef države kralj Huan Karlos i kraljica Sofija večerali su sa njim u prošli četvrtak u Nacionalnoj biblioteci, a Ministarstvo kulture Španije je organizator niza konferencija, seminara i izložbi u njegovu čast tokom cele ove godine.
"Ne dešava se često da neko tako bistrog uma doživi čitav vek i da bude njegov živi i oštroumni svedok", priznaje Ajala, koji svoju duboku starost smatra "privilegijom" koju mu je podarila sama priroda.
Krhkog tela, ali još uvek oštrog uma, jedan od najistaknutijih španskih intelektualaca kaže da se "život sastoji od gledanja u budućnost, sve dok čovek to može".
Ipak, priznaje da je poslednjih nekoliko godina više vezan za prošlost", ali da i dalje radi i to uvek u doba dana koje najviše voli, a to je - noć.
Prvu knjigu "Tragikomedija čoveka bez duha" Ajala je objavio 1925. godine. Poznata dela su mu "Uzurpatori" iz 1949. gde opisuje nemoral čoveka koji drugog podredjuje svojoj volji, kao i zbirka priča o španskom gradjanskom ratu "Ovnujska glava".
Beznadežnost medjuljudskih odnosa i pad morala tema je pesimističkih i satiričnih priča "Pseće smrti" i "Vrt naslada".
O savremenoj književnosti kaže:"Literatura je imala više zlatnih momenata. Ovo su vremena trenutnih i istorijskih promena, vezanih za fantastičan razvoj tehnologije i ljudski odnosi trpe duboke promene. Ljudi ne znaju šta da rade i to se odražava na književnost", rekao je.
Doktorat na pravima odbranio je na Madriskom univerzitetu 1930. U Buenos Airesu predavao je socijologiju i osnovao časopis "Realnost" u kome je objavljivao dela argentinskih i španskih pisaca medju kojima Horhea Luisa Borhesa, Hulija Kortasara i Huana Ramona Himenesa.
U Puertoriku 1950. je osnovao časopis "Kula", a od 1955. je predavao na uglednim američkim univerzitetima Prinstonu, Njujorškom univerzitetu, Univerzitetu u Čikagu i konačno na njujorškom Univerzitetu "Siti".
"Mislim da su se SAD promenile i to na gore. Kad kazem na gore, svako to može da interpretira kako mu drago", rekao je Ajala, dodavši da "ni Latinska Amerika nije bog zna kako napredovala".
"Osećam se kao što sam se uvek osećao, ali počeo sam, kad je o energiji reč, pomalo da usporavam", rekao je Ajala za AP, u svojoj elegantnoj madridskoj kući u kojoj živi sa suprugom Amerikankom Karolin Ričmond, koja je profesor španske književnosti.
(Tanjug)
Ajala je dobio sve španske nagrade za književnost - od nagrade "Servantes" 1991. do "Princa od Asturije" 1998.godine. Bio je 2004. kandidat za Nobelovu nagradu za književnost.
Šef države kralj Huan Karlos i kraljica Sofija večerali su sa njim u prošli četvrtak u Nacionalnoj biblioteci, a Ministarstvo kulture Španije je organizator niza konferencija, seminara i izložbi u njegovu čast tokom cele ove godine.
"Ne dešava se često da neko tako bistrog uma doživi čitav vek i da bude njegov živi i oštroumni svedok", priznaje Ajala, koji svoju duboku starost smatra "privilegijom" koju mu je podarila sama priroda.
Krhkog tela, ali još uvek oštrog uma, jedan od najistaknutijih španskih intelektualaca kaže da se "život sastoji od gledanja u budućnost, sve dok čovek to može".
Ipak, priznaje da je poslednjih nekoliko godina više vezan za prošlost", ali da i dalje radi i to uvek u doba dana koje najviše voli, a to je - noć.
Prvu knjigu "Tragikomedija čoveka bez duha" Ajala je objavio 1925. godine. Poznata dela su mu "Uzurpatori" iz 1949. gde opisuje nemoral čoveka koji drugog podredjuje svojoj volji, kao i zbirka priča o španskom gradjanskom ratu "Ovnujska glava".
Beznadežnost medjuljudskih odnosa i pad morala tema je pesimističkih i satiričnih priča "Pseće smrti" i "Vrt naslada".
O savremenoj književnosti kaže:"Literatura je imala više zlatnih momenata. Ovo su vremena trenutnih i istorijskih promena, vezanih za fantastičan razvoj tehnologije i ljudski odnosi trpe duboke promene. Ljudi ne znaju šta da rade i to se odražava na književnost", rekao je.
Doktorat na pravima odbranio je na Madriskom univerzitetu 1930. U Buenos Airesu predavao je socijologiju i osnovao časopis "Realnost" u kome je objavljivao dela argentinskih i španskih pisaca medju kojima Horhea Luisa Borhesa, Hulija Kortasara i Huana Ramona Himenesa.
U Puertoriku 1950. je osnovao časopis "Kula", a od 1955. je predavao na uglednim američkim univerzitetima Prinstonu, Njujorškom univerzitetu, Univerzitetu u Čikagu i konačno na njujorškom Univerzitetu "Siti".
"Mislim da su se SAD promenile i to na gore. Kad kazem na gore, svako to može da interpretira kako mu drago", rekao je Ajala, dodavši da "ni Latinska Amerika nije bog zna kako napredovala".
"Osećam se kao što sam se uvek osećao, ali počeo sam, kad je o energiji reč, pomalo da usporavam", rekao je Ajala za AP, u svojoj elegantnoj madridskoj kući u kojoj živi sa suprugom Amerikankom Karolin Ričmond, koja je profesor španske književnosti.
(Tanjug)
