Ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić najavio je da će predložiti Vladi Srbije da 10. jul, dan rođenja Nikole Tesle, proglasi danom nauke u Srbiji, a da se potom Ujedinjenim nacijama uputi incijativa da se taj datum proglasi i danom nauke u svetu.
"Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj pokrenulo je inicijativu da se 10. jul proglasi za dan nauke u Srbiji i očekujem da se vlada o tome izjasni do septembra, a potom ćemo tu inicijativu preneti na Ujedinjene nacije da se dan rođenja jednog od najvećih genija proglasi kao dan nauke u svetu", rekao je Đelić novinarima nakon obilaska Muzeja "Nikola Tesla" u Beogradu povodom 154. godine od njegovog rođenja.
On je kazao da će se Srbija u 21. veku afirmisati kao država koja prepoznaje značaj ekonomije znanja, kao zemlja koja će u sledeće četiri godine uložiti oko 800 miliona evra u naučne i tehnološke projekte i oko 400 miliona evra za infrastrukturu u domenu nauke i tehnologije.
Na pitanje da li će se raditi na zaštiti rodnog mesta poznatog naučnika u Hrvatskoj, Đelić je ogovorio da će se o tome razgovarati tokom posete predsednika te zemlje Ive Josipovića Srbiji sledeće sedmice.
"Činjenicu da i Hrvatska, ali i druge zemlje polažu neka prava na ono što je uradio Nikola Tesla mi ne vidimo kao negativno, već kao nešto pozitivno, da nešto što je jedan Srbin uradio toliko zemalja u svetu želi da prisvoji", istakao je Đelić i dodao da se i danas posthumno otkrivaju izumi Nikole Tesle.
Đelić, koji je i potpredsednik vlade, kazao je da će Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj finasirati izradu istorije srpske nauke.
Inicijativa da se datum Teslinog rođenja proglasi danom nauke prvo u Srbiji, a potom i u svetu, pokrenuta 2006. godine.
Povodom 154. godišnjice rođenja Nikole Tesle (1856-1943), Muzej posvećen našem čuvenom naučniku izdao je šest novih diskova na kojima su u srpskoj i engleskoj verziji objavljeni katalozi najznačajnih tematskih izložbi te ustanove realizovanih u protekle četiri godine. On je kazao da će se Srbija u 21. veku afirmisati kao država koja prepoznaje značaj ekonomije znanja, kao zemlja koja će u sledeće četiri godine uložiti oko 800 miliona evra u naučne i tehnološke projekte i oko 400 miliona evra za infrastrukturu u domenu nauke i tehnologije.
Na pitanje da li će se raditi na zaštiti rodnog mesta poznatog naučnika u Hrvatskoj, Đelić je ogovorio da će se o tome razgovarati tokom posete predsednika te zemlje Ive Josipovića Srbiji sledeće sedmice.
"Činjenicu da i Hrvatska, ali i druge zemlje polažu neka prava na ono što je uradio Nikola Tesla mi ne vidimo kao negativno, već kao nešto pozitivno, da nešto što je jedan Srbin uradio toliko zemalja u svetu želi da prisvoji", istakao je Đelić i dodao da se i danas posthumno otkrivaju izumi Nikole Tesle.
Đelić, koji je i potpredsednik vlade, kazao je da će Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj finasirati izradu istorije srpske nauke.
Inicijativa da se datum Teslinog rođenja proglasi danom nauke prvo u Srbiji, a potom i u svetu, pokrenuta 2006. godine.
TESLIN ČUDESNI SVET ELEKTRICITETA
Direktor Muzeja Vladimir Jelenković kazao je da su zainteresovani u prilici da u digitalnoj formi razgledaju "Teslin čudesni svet elektriciteta", Diplome Nikole Tesle", "Knjige iz Tesline biblioteke", "Časopisi iz Tesline lične biblioteke", "Teslina fontana" i "Tesla u Beogradu 2. juna 1892. godine".
On je dodao da će na dan rođenja ovog naučnika, i u ponedeljak, 12. jula, Muzej biti otvoren od 10 do 18 časova, a posetioce će stručnjaci provesti kroz zdanje u kojem se nalazi najveća svetska zbirka dokumenata o Teslinom životu i radu.
Jelenković je kazao da je završeno adaptiranje dela suterena Muzeja, gde se nalazi novi rekonstruisani depo namenjen čuvanju lične Tesline zaostavštine i deo namenjen konzervatorskoj laboratoriji u kojoj će raditi tim stručnjaka na zaštiti arhivske građe koja je od neprocenjive vrednosti.
"Svi patenti i rešenja Tesle i danas funkcionišu, bez obzira na sve tehničke inovacije koje su unete u njegove izume, sve je i dalje bazirano na njegovom radu", rekao je Jelenković.
On je dodao da je završeno renoviranje suterena - depoa za čuvanje originalne arhive poznatog naučnika, a u drugom delu tog adaptiranog prostora urađena je konzervatorska labaratorija, a Muzej će, u saradnji sa Ministarstvom za nauku, nastaviti sprovođenje projekata "Kompjuterske simulacije i 3D animacije Teslinih izuma".
Direktor je kazao da je gradonačelnik grada Filadelfije Majkl Nuter proglasio 9. i 10. jul Danima Nikole Tesle.
On je podsetio da su od 31. juna do 7. jula u Seulu, na Međunarodnoj arhivističkoj konferenciji, predstavljena naša dva kulturna dobra koja su uvršćena u UNESKO-ov registar "Pamćenje sveta", a to su lična arhiva Nikole Tesle i Miroslavlejvo jevađelje.
Tesla je rođen je 10. jula 1856. godine u Smiljanu (Vojna granica, tadašnja Austrija, danas Hrvatska). Školovao se u Austriji i, kasnije, Austrougarskoj monarhiji.
Najviše je doprineo nauci i tehnološkom progresu sveta kao pronalazač obrtnog magnetnog polja, indukcionog motora, polifazne naizmenične struje, generatora i kompletnog sistema proizvodnje i distribucije električne energije.
Po njemu je jedinica međunarodnog SI sistema dobila naziv - mera za magnetnu indukciju "tesla".
Tesla je konstruisao generator struja visoke frekvencije i napona, danas poznat kao "Teslin transformator", transformator bez jezgra, Teslina zavojnica ili Teslin kalem.
(agencije/MONDO)
