Deset sefova punih neobjavljenih rukopisa pisca "zaglavljeni" su u sudovima i problemima birokratije.
Rukopisi su decenijama skupljali prašinu u sefovima banaka u Tel Avivu i Cirihu, a stručnjaci kažu da su neprocenjive književne i novčane vrednosti. Ipak, još uvek nije saopšteno šta se tačno nalazi među njima.
Izraelski sud naredio je otvaranje sefova i pregledanje rukopisa, uprkos protivljenju dveju Izraelki koje tvrde da su kutije nasledile od svoje majke.
Među papirima su nedovršena i dovršena dela, pisma i drugi spisi, saopštila je Nacionalna biblioteka Izraela, koja takođe tvrdi da polaže prava na ovo otkriće.
Kafka se smatra jednim od najuticajnijih pisaca 20. veka, a sve svoje rukopise ostavio je svom prijatelju i izdavaču Maksu Brodu pre smrti 1924. od tuberkuloze, uz naređenje da nakon njegove smrti sve spali.
Međutim, Brod je potpuno ignorisao njegovu molbu, i objavio većinu spisa koje je nasledio, uključujući "Proces", "Zamak" i "Ameriku". Pošto je pobegao od nacista u Izrael, testamentom je 1968. zaveštao rukopise svojoj sekretarici Ester Hofe.
Ona je papire četiri decenije čuvala u pomenutim sefovima, a pošto je 2007. preminula u 102. godini, rukopisi su došli u posed njenih ćerki Eve Hofe i Rut Vizler.
Njih dve sada pokušavaju da ospore tvrdnje Nacionalne biblioteke da je sam Kafka želeo da rukopisi završe upravo u toj ustanovi.
(MONDO)
Izraelski sud naredio je otvaranje sefova i pregledanje rukopisa, uprkos protivljenju dveju Izraelki koje tvrde da su kutije nasledile od svoje majke.
Među papirima su nedovršena i dovršena dela, pisma i drugi spisi, saopštila je Nacionalna biblioteka Izraela, koja takođe tvrdi da polaže prava na ovo otkriće.
Kafka se smatra jednim od najuticajnijih pisaca 20. veka, a sve svoje rukopise ostavio je svom prijatelju i izdavaču Maksu Brodu pre smrti 1924. od tuberkuloze, uz naređenje da nakon njegove smrti sve spali.
Međutim, Brod je potpuno ignorisao njegovu molbu, i objavio većinu spisa koje je nasledio, uključujući "Proces", "Zamak" i "Ameriku". Pošto je pobegao od nacista u Izrael, testamentom je 1968. zaveštao rukopise svojoj sekretarici Ester Hofe.
Ona je papire četiri decenije čuvala u pomenutim sefovima, a pošto je 2007. preminula u 102. godini, rukopisi su došli u posed njenih ćerki Eve Hofe i Rut Vizler.
Njih dve sada pokušavaju da ospore tvrdnje Nacionalne biblioteke da je sam Kafka želeo da rukopisi završe upravo u toj ustanovi.
(MONDO)
