Fabrika nemačkog industrijalca postala je muzej koji će prikazati njegov život, ali i Krakov pre i za vreme nacista.
Industrijska zona Krakova privlači reke turista, a predmet njihove radoznalosti je nekadašnja fabrika emajliranog posuđa, prenosi "Dojče vele". Oskar Šindler, član nacističke stranke, dobio je 1939. fabriku na korišćenje. U njoj je zaposlio 1.200 prinudnih radnika Jevreja, i tako ih spasao od sigurne smrti u logorima.
"Naš zadatak je bio da prikažemo priču Oskara Šindlera i radnika koji su radili u njegovoj fabrici. Oni su glavni likovi naše izložbe. Međutim, želimo istovremeno da prikažemo i celokupni način nekadašnjeg života", kaže Monika Badnarek, kustos muzeja.
Postavka obuhvata i fotografije Krakova iz tridesetih, pre nego što su nacisti zauzeli grad. Badnarekova je objasnila da su izložbu koncipirali pozorišni scenografi i režiseri koji uz pomoć moderne tehnologije posetioce odvode u mračno vreme nacističke vladavine.
Stiven Spilberg je 1993. snimio film "Šindlerova lista", i učinio ovog industrijalca poznatim u celom svetu. Film je osvojio sedam od 12 Oskara za koje je bio bio nominovan, i to za najbolji film, režiju, adaptirani scenario, scenografiju, kameru, montažu i muziku.
(MONDO)
"Naš zadatak je bio da prikažemo priču Oskara Šindlera i radnika koji su radili u njegovoj fabrici. Oni su glavni likovi naše izložbe. Međutim, želimo istovremeno da prikažemo i celokupni način nekadašnjeg života", kaže Monika Badnarek, kustos muzeja.
Postavka obuhvata i fotografije Krakova iz tridesetih, pre nego što su nacisti zauzeli grad. Badnarekova je objasnila da su izložbu koncipirali pozorišni scenografi i režiseri koji uz pomoć moderne tehnologije posetioce odvode u mračno vreme nacističke vladavine.
Stiven Spilberg je 1993. snimio film "Šindlerova lista", i učinio ovog industrijalca poznatim u celom svetu. Film je osvojio sedam od 12 Oskara za koje je bio bio nominovan, i to za najbolji film, režiju, adaptirani scenario, scenografiju, kameru, montažu i muziku.
(MONDO)
