MIKI MANOJLOVIĆ DOBIO PRESTIŽNU NAGRADU: Jugoslovenska kinoteka obeležava jubilej – 75 godina od osnivanja

Jugoslovenska kinoteka svečano je proslavila jubilej - 75 godina postojanja, uručenjem priznanja Zlatni pečat istaknutom jugoslovenskom i srpskom glumcu Predragu Mikiju Manojloviću, kao i otvaranjem 26. Festivala nitratnog filma.

Zlatni pečat za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti uručio mu je direktor Kinoteke, a Manojlović, pozdravljen burnim aplauzom, zahvalio se na časti koju je "možda nekada ranije očekivao, ali ona je stigla ipak na vreme". "Ništa ne bi bilo kao što jeste da nije bilo Aleksandra Đorđevića, pozorišnog i filmskog reditelja, da nije bilo Srđana Karanovića, Rajka Grlića, Emira Kusturice, Gorana Markovića i Gorana Paskaljevića, kao i profesora Vatroslava Mimice. Šta vezuje ove sasvim različite ljude, osim toga što su prepoznali u meni neki dar, talenat ili ono što ih je privlačilo? Vezuje ih velika obrazovanost, ogroman talenat, veliki rad i kreativnost. Veoma sam bogat čovek što sam imao mogućnost da se s takvim ljudima sretnem, da s njima počnem svoj život, onaj večni život koji ostaje na filmu zauvek", rekao je Manojlović.

"To želim i našoj Kinoteci, da dugo, da večno traje", dodao je on.

Manojlović je izjavio da je posle dobrog početka sve teklo normalno i da je "imao sreću da ne mora da kuca ni na kakva vrata ni u zemlji, a ni u svetu, jer filmovi koje smo stvorili u Jugoslaviji su zapravo ta vrata otvorili". Kako je napomenuo, ni sam ne zna na koliko je miliona metara trake ostao snimljen, ali je nešto i on snimio. "Najveći naš, a i evropski snimatelj Tomislav Pinter, s kojim sam radio dva filma, imao je poverenja u mene i dozvolio mi da njegovom kamerom snimim dva kadra. Tada sam prvi put pogledao kroz zuher kamere koja radi i tada sam video kako ta kapija jako brzo ide gore-dole, koliko je oko snimatelja na filmskoj traci pod velikim pritiskom. A za jedan od najnovijih filmova 'Stric' snimio sam video materijal. Ono što stric koga igram vidi, ja sam snimao, to je moj rad, mada se za to ne zna", ispričao je Manojlović.

 Ministar Selaković je istakao da mu je čast i zadovoljstvo da se obrati na proslavi jubileja ustanove kulture od najvišeg nacionalnog značaja, kao i povodom zavidne serije od čak 26 izdanja festivala nitratnog filma i dodele najvišeg priznanja Kinoteke Zlatnog pečata.

Čestitajući Mikiju Manojloviću na nagradi, ministar je kazao da je on "kao čovek, lik i umetnik ugrađen ne samo u istoriju našeg filma već i u doživljaj filma mnogih generacija" kao i da "gotovo nepregledan i sjajan opus ovog umetnika u gotovo svim žanrovima spada u najviše domete naše umetnosti svih vremena".

Karijera vredna divljenja

Predrag Miki Manojlović svoju glumačku karijeru započinje ranih sedamdesetih u pozorištu. Od tada do danas ostvario je četrdeset pet glavnih uloga u pozorištu od klasičnog repertoara do savremenih dela i eksperimentalnih procesa u najboljim teatrima. Kao vrlo mlad, sa svega 25 godina, postaje jedan od najpopularnijih glumaca tadašnje Jugoslaviji. Na filmu je do danas odigrao 80 uloga.
Na televiziji je ostvario kreacije u nekoliko nezaboravnih domaćih serija - "Grlom u jagode" i "Otpisani", a početkom osamdesetih otpočinje čitav niz njegovih uloga u filmovima autora nove generacije, kao što su "Samo jednom se ljub"i (1981) i "Za sreću je potrebno troj"e (1985) Rajka Grlića, "Nešto između" (1982) Srđana Karanovića, "Otac na službenom putu" (1985) Emira Kusturice.
Ovi filmovi ne samo da su ostvarili veliki uspeh pred domaćom publikom, već i van granica Jugoslavije, o čemu svedoče mnogobrojne nagrade i priznanja.

Nakon toga, glumiće naslovnu ulogu u jednoj od najboljih naših televizijskih serija, "Vuk Karadžić2, u režiji Đorđa Kadijevića, a otpočinje i njegova intenzivna saradnja sa Goranom Paskaljevićem, u filmovima "Vreme čuda" (1989), "Tango argentino" (1992), "Tuđa Amerika" (1995) i "Bure baruta" (1998), kao i ponovna saradnja sa Kusturicom, najpre u remek-delu "Podzemlje" (1995), koje će ovom reditelju doneti drugu Zlatnu palmu u Kanu. U tom periodu Miki Manojlović stupa i na inostranu scenu, na kojoj će tokom narednih decenija ostvariti upečatljive role u brojnim filmovima, kao što su "Kriminalni ljubavnici" (1999), "Smrtonosni transfer" (2001) Irina Palm (2007), Svet je veliki i spasenje je iza ugla (2008), kao i u filmovima autora iz regiona: "Cirkus Kolumbija" (2010) Danisa Tanovića, u ponovnoj saradnja sa Grlićem (Neka ostane među nama, 2010), pa sve do intrigantnog hrvatskog filma "Stric" (2022).
Predrag Miki Manojlović nosilac je najvećih glumačkih priznanja na ovim prostorima, kao što su dve Zlatne arene u Puli, nagrade na

Festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu, dva puta je dobitnik nagrade Grada Beograda za pozorište, Dobričin prsten (nagrada za životno delo u teatru), Nagrada "Pavle Vuisić" (za životno delo na filmu), Aleksandar Lifka za izvanredan doprinos Evropskom filmu, Milton Manaki nagrada za doprinos Evropskoj i svetskoj kinematografiji i druge, kojima se sada priključuje i Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke.

Manojlovićevo stvaralaštvo na filmu izuzetno je zapaženo i van našeg regiona. Pored domaćih vrhunskih umetnika Miki je stvarao i sa pojedinim od najvećih stranih reditelja i glumaca današnjice. Kao vodeći glumac nosio je filmove koji su osvojili desetine nagrada za najbolji film, kao i dve Zlatne Palme u Kanu, 1985. i 1995, nominaciju Američke filmske Akademije za nagradu Oskar 1996, nominaciju za nagradu Zlatni Globus 1998. Njegov rad ovenčan je priznanjima za najboljeg glumca na festivalima u Valensiji, Bastiji, Bijaricu, Pragu, Peskari, Njujorku, itd . Nominovan je i za najboljeg evropskog glumca (European Film Awards) 2007. godine, a 2016. u Nansiju dobija Nagradu za životno delo i doprinos evropskom filmu. Član je Evropske Filmske Akademije od 2007 godine.

Predrag Miki Manojlović posebnu pažnju posvetio je dobrotvornom i društveno odgovornom radu. Pokrenuo je beogradsku "Radionicu integracija" koja je putem umetnosti, kulture, ali i javnog delovanja, doprinela međunacionalnom povezivanju, pre svega na prostoru Balkana, ali i Evrope. Na Filmskom festivalu u Trstu nagrađen je za doprinos povezivanju kinematografija Istoka i Zapada.
Odlikovan je Ordenom Karađorđeve zvezde I stepena za naročite zasluge i uspehe u predstavljanju države i njenih građana, od strane Republike Srbije, kao i Ordenom viteza umetnosti i književnosti od strane Republike Francuske.

BONUS VIDEO:  

(MONDO/M.C.) 

Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!