Nakon što je na londonskom sudu priznao da je za svoj bestseler koristio izvore iz 38 knjiga, autora „Da Vinčijevog koda“ Dena Brauna za plagijat je optužio i jedan ruski naučnik.
Nakon što je na londonskom sudu priznao da je za svoj bestseler koristio izvore iz 38 knjiga, autora „Da Vinčijevog koda“ Dena Brauna za plagijat je optužio i jedan ruski naučnik.Istoričar umetnosti i ekspert za Leonarda Da Vinčija Mihail Anikin, koji radi u Muzeju Ermitaž u Sant Peterburgu, optužio je Brauna da je "ukrao njegove ideje za svoj bestseler".
"Den Braun je od mene naučio da Leonardo Da Vinči nije bio samo umetnik već i teolog, pa je plagirao moju ideju da Jokonda (Mona Liza) nije obična slika nego i metafora koja simbolizuje Crkvu", rekao je Anikin za AFP.
Radnja „Da Vinčijevog koda“ opisuje zaveru Katoličke crkve kojom se prikriva prava priča o Isusu Hristu, što implicira da Vatikan svesno podržava laž kako bi zadržao moć.
Roman „Da Vinčijev kod“ je izazvao veliki interes za legendu o Svetom gralu i ulozi Marije Magdalene u istoriji hrišćanstva.
Knjiga Dena Brauna ima izvore u knjizi „Sveta krv, sveti gral“ autora Majkla Bejdženta, Ričarda Leja i Henrija Linkolna.
Bejdžent i Lej su tužili Brauna i izgubili slučaj, a tvrdili su da je „Da Vinčijev kod“ romansirana verzija njihovog dela, koje se temelji na seriji kratkih filmova prikazanih na BBC-ju krajem 70-ih godina.
Sličnosti uključuju i Mariju Magdalenu kao živi Sveti gral, božansko poreklo francuske kraljevske porodice, okultizam, drevnu egipatsku mudrost, papske konspiracije i upotrebu steganografije.
Steganografija je umetničko i naučno pisanje skrivenih poruka na način da niko, osim onih kojima je poruka namenjena, ne zna za njih. Ona je u suprotnosti sa kriptografijom, u kojoj sama poruka nije skrivena, ali je tekst nečitljiv bez odredjene šifre.
Reč steganografija je grčkog porekla i znači "tajno, skriveno pisanje" i može se pratiti do 4. veka pre nove ere.
Ruski naučnik tvrdi da je 1998. svoje stavove da Mona Liza predstavlja Hrista i Devicu Mariju podelio sa američkim kolegom Wilijamom Stenom, koji je od njega zatražio dozvolu da to ispriča svom poznaniku, autoru krimi romana.
"Pristao sam, uz uslov da taj autor u svojoj knjizi navede da je to moja zamisao", dodaje Anikin koji je 2000. godine objavio knjigu pod nazivom „Leonardo da Vinči ili teologija u bojama“, u kojoj iznosi svoju hipotezu.
Anikin navodi da očekuje izvinjenje Dena Brauna, kao i odštetu za pretrpljenu duševnu bol.
(MONDO)
