Na Malom Kalemegdanu, ispod paviljona Cvijeta Zuzorić, danas je otkirvena bronzana skulptura "Anđeo smrti" rad vajara Ivana Meštrovića iz zbirke Narodnog muzeja.
Svečanom otkrivanju prisustvovale su u ime JP "Beogradska tvrđava" direktor Ivana Lučić-Todosić, a u ime Narodnog muzeja u Beogradu Tatjana Cvjetičanin, jer to je zajednički projekt ove dve kulturne institucije.
Pošto je, prema rečima Lučić Todosić, Beogradska tvrđava kulturno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju, skulptura će biti čuvana 24 sata dnevno, što isključuje opasnost od oštećenja izuzetno vrednog umetničkog dela.
Tako su dve Meštrovićeve skulpture na prostoru Tvrđave, "Pobednik" i Spomenik zahvalnosti Francuskoj dobile "društvo".
"Ovo impresivno delo nastalo je pred veliku Međunarodnu izložbu u Rimu 1911. godine na kojoj je Srbija, uz intervencije vajara Meštrovića i Rosandića, u parku vile Đulija podigla nacionalni paviljon u kome su bila izložena dela najznačajnijih umetnika sa naših prostora.
Meštrovićeva ideja bila je da "Anđeo smrti" stoji kao pilon ispred paviljona, objasnila je dr Cvejtičanin.
Prema mišljenju dr Cvjetičanin, u novom okruženju i kontekstu Meštrovićevo delo, koje je i rađeno da bude u prirodi, a ne zatvoreno u Muzeju, biće sagledano na nov način .
Veliki deo Meštrovićevih skulptura iz ovog ciklusa danas se čuva u Narodnom muzeju.
(MONDO/agencije)
Pošto je, prema rečima Lučić Todosić, Beogradska tvrđava kulturno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju, skulptura će biti čuvana 24 sata dnevno, što isključuje opasnost od oštećenja izuzetno vrednog umetničkog dela.
Tako su dve Meštrovićeve skulpture na prostoru Tvrđave, "Pobednik" i Spomenik zahvalnosti Francuskoj dobile "društvo".
"Ovo impresivno delo nastalo je pred veliku Međunarodnu izložbu u Rimu 1911. godine na kojoj je Srbija, uz intervencije vajara Meštrovića i Rosandića, u parku vile Đulija podigla nacionalni paviljon u kome su bila izložena dela najznačajnijih umetnika sa naših prostora.
Meštrovićeva ideja bila je da "Anđeo smrti" stoji kao pilon ispred paviljona, objasnila je dr Cvejtičanin.
Prema mišljenju dr Cvjetičanin, u novom okruženju i kontekstu Meštrovićevo delo, koje je i rađeno da bude u prirodi, a ne zatvoreno u Muzeju, biće sagledano na nov način .
Veliki deo Meštrovićevih skulptura iz ovog ciklusa danas se čuva u Narodnom muzeju.
