"Bila sam okrenuta leđima, obratio mi se sa Vaše visočanstvo": Princeza Ljubica o trenutku kad se sve promenilo

Pored toga što je mama dve devojčice, što je nečija supruga, nečija snaja, sestra i ćerka, osim onoga što radi u svom životu, ona je ni manje ni više nego princeza.

Princeza Ljubica se prisetila kako je izgledao njen poseban dan - venčanje, kada je pored toga što je ponela titulu gospođe ponela i titulu princeze.

Ksenija je na samom početku želela da bude sigurna: "Hoću li ja sad Vas da zovem Vaše kraljevsko visočanstvo? Kako Vam to zvuči kad to tako čujete?"

"Pa sad sam se već pomalo navikla, ali se jasno sećam prvog puta kada me je neko tako oslovio. To je bilo na našem venčanju, tik nakon što se zvanična ceremonija završila i otišli smo na Beli dvor. Mislim da je bio oficijelni dvorski fotograf Igor koji me je tako oslovio. Bila sam okrenuta leđima, i on mi se obratio sa Vaše visočanstvo. Ja sam se sva naježila i shvatila da on zapravo meni govori... I trebalo je zaista vremena. Ni suprug, ni ja nismo formalisti apsolutno, niti insistiramo na tome, ali jeste to jedan znak poštovanja, pre svega prema tituli kao instituciji, ne samo prema meni lično, nego toj tituli koju ja sada nosim, koju moj suprug nosi od svog rođenja, koja simbolizuje nešto mnogo veće i značajnije i od nas samih," objasnila je.

Prvi dan u ulozi princeze

Kako je bilo tog prvog dana nakon ceremonije, kada su se ugasila svetla pozornice, vaše kraljevske pozornice, kako je izgledao Vaš prvi dan sa suprugom, Ljubice?

"Taj dan je delovao potpuno nestvarno, od priprema koje su se dešavale na Belom dvoru i same ceremonije na Oplencu, i svih ljudi koji su došli, ljudi koji su nama bili dragi ali i ljudi koji su bili tu zbog jednog formalnog dela, zatim i prolaznika i Topolaca koji su došli da nas pozdrave, sve mi je to delovalo potpuno nestvarno. Vrlo jasno se sećam svih tih momenta koji su učinili da moram da se uštinem."

Šta vam je bilo najfascinantnije?

"Možda i najupečatljiviji momenat za mene je bio tokom crkvene ceremonije, kada je crkveni hor počeo da peva državnu himnu, odnosno himnu Kraljevine Jugoslavije, dakle 'Bože pravde', ali koja referencira kralja. Meni je taj moment u toj crkvi, u tom ambijentu, sa svim tim ljudima oko mene bio zaista nestvaran."

Prisetimo se tog dana:

Nema priručnika o tome kako biti princeza

"Dugo smo se mi zabavljali pre toga, ali s druge strane nekako već smo uplivali u te zajedničke vode. Zapravo mislim, da je proces priprema za venčanje, i svih tih nekih dužnosti nakon venčanja, bio najintenzivniji u smislu nekog mog učenja kako da se prilagodim toj ulozi toj ulozi, jer vi ne dobijate nikakav udžbenik, ne dobijate nikoga ko vas vodi kroz to. Mihailo mi je puno pomogao, ali on je odrastao u tom okruženju, i nekako nije mogao čak ni da razume neke moje nedoumice jer je za njega sve to bilo potpuno prirodno. Bilo je tu puno učenja i nesigurnosti, i neke strepnje da slučajno ne pogrešim, da ne uradim nešto što nije prikladno. I još uvek to negde postoji, ali prosto prošle su godine da sam stekla iskustvo."

Je l' to kao u filmovima, uče vas kako da sedite? Znate kako je predstavljeno u filmovima, kada s devojka koja ne pripada kraljevskim krugovima uda za kralja, tj. za princa, i uče je kako da sedi, kako da drži viljušku. Je l' to tako izgledalo?

"Pa jeste to tako, ali bez instruktora. Negde vi ste ostavljeni sami sebi da to naučite - ili da plivate ili da potonete."

"Ja sam imala veliku sreću kao mala, još uvek imam tu knjigu nekog prastarog bontona koji sam dobila, i koji sam izučavala kao mala devojčica. Moj neki ulazak u porodicu se desio mnogo pre venčanja. Sećam se svoje prve večere na Belom dvoru sa prestolonaslednikom i sa princezom Katarinom. Taj moment mi je bio vrlo stresan. U tom okruženju, svi ti maniri i razgovori koji se vode, i gosti koji su tu, uvek razgovaraju na više jezika, prilagoditi se... bilo je gostiju koji su i sami plemstvo i diplomatski kor. Sve je to bilo poprilično kaljenje kroz vatru. Ali, negde sam se zaista osetila dobrodošlom u porodici, svi su bili vrlo, vrlo topli prema meni. Nikad ta očekivanja nisu poticala od njih, da su oni mene gledali na neki drugi način, apsolutno ne, više sam ja imala očekivanja od sebe, i znala sam da to neko oko javnosti, u smislu medija na samom venčanju postoji, tako da sam onako štreberski pristupila tom zadatku."

Kraljevski protokoli

"Nešto što je prva nedoumica je da li sam ja princeza ili kneginja, odnosno, princ ili knez. To je nešto što oko čega se ljudi uglavnom zbune. U suštini, to je sad već negde izjednačeno", pojašnjava ona i nastavlja:

"Po našem starom pravilniku, dvorskom, postoje samo kraljevići, kneževi i kneginje. Dakle, kraljevići su direktni potomci kralja. Svi ostali su kneževi i kneginje. Ali negde je to sad sve izjednačeno sa tim zapadnjačkim sistemom, pa su svi kneževi i kneginje zapravo prinčevi i princeze. Ali protokol itekako postoji, pogotovo na tim nekim zvaničnim funkcijama, naročito u crkvi, na službama, zna se tačno ko gde stoji. Porodica uvek stoji sa desne strane oltara, i uvek se stoji hijerarhijski - dakle, od hijerarhijski najstarijeg člana porodice, u ovom slučaju u našoj porodici to je prestolonaslednik Aleksandar i njegova supruga, princeza Katarina, za njim idu njegovi naslednici, opet hijerarhijski, zatim mlađi brat kralja Petra II je bio kraljević Tomislav, otac mog supruga, zatim idu njegovi naslednici, pa onda naslednici kraljevića Andreja, tako da tu nema mnogo fleksibilnosti. Inače, na dvoru uglavnom se prati, ista struktura, ponekad dođe do odstupanja, kao znak nekog poštovanja i sl. ako dođe neki veoma uvaženi gost, onda se njemu da počasno mesto."

Pogledajte slike princeze Ljubice Karađorđević tokom razgovora sa Ksenijom:

Ukoliko ste propustili gostovanje Zorane Pavić u podkastu "Nešto moje", pogledajte u nastavku: 

Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!