Umeće kuvanja i prerade namirnica omogućilo je homo erektusu, neandertalskom čoveku i homo sapiensu da ostvare evolucijski napredak i odvoje se od šimpanzi i drugih primata, objašnjavaju istraživači sa Harvarda čija je studija objavljena u Analima američke nacionalne akademije nauka.
Analizom DNK, kutnjaka i telesne mase primata, modernih ljudi i 14 izumrlih hominida, autori istraživanja su uspeli da odrede trenutak kada je čovek počeo da kuva.
"Pripremanjem hrane uz pomoć pribora i vatre, čovek je unosio više kalorija koje su mu davale više snage, omogućavale duži život i znatno skraćivale vreme potrebno za ishrenu. Samim tim je došlo do smanjenja veličine kutnjaka, dok se telesna masa uvećavala", piše u Analima američke nacionalne akademije.
Do promene u evoluciji prehrambenih navika u ljudskoj vrsti došlo je početkom pleistocena, doba koje je trajalo od pre dva i po miliona godina do pre 11.700 godina.
"Naši rezultati pokazuju da je smanjenje kutnjaka pre svega posledica prilagođavanja kuvanoj i obrađenoj hrani što je značajno smanjilo vreme hranjenja", navodi se u studiji.
(Tanjug)
Analizom DNK, kutnjaka i telesne mase primata, modernih ljudi i 14 izumrlih hominida, autori istraživanja su uspeli da odrede trenutak kada je čovek počeo da kuva.
"Pripremanjem hrane uz pomoć pribora i vatre, čovek je unosio više kalorija koje su mu davale više snage, omogućavale duži život i znatno skraćivale vreme potrebno za ishrenu. Samim tim je došlo do smanjenja veličine kutnjaka, dok se telesna masa uvećavala", piše u Analima američke nacionalne akademije.
Do promene u evoluciji prehrambenih navika u ljudskoj vrsti došlo je početkom pleistocena, doba koje je trajalo od pre dva i po miliona godina do pre 11.700 godina.
"Naši rezultati pokazuju da je smanjenje kutnjaka pre svega posledica prilagođavanja kuvanoj i obrađenoj hrani što je značajno smanjilo vreme hranjenja", navodi se u studiji.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.