Biblioteka Matice srpske u Novom Sadu priredila je izložbu povodom 400. godišnjice rodjenja holandskog slikara Harmensa van Rajna Rembranta (1606 - 1669).
Biblioteka Matice srpske u Novom Sadu priredila je izložbu povodom 400. godišnjice rodjenja holandskog slikara Harmensa van Rajna Rembranta (1606 - 1669).Na izložbi je predstavljeno 90 bibliografskih jedinica medju kojima su reprodukcije u boji Rembrantovih dela, literatura o njegovom životu i radu domaćih i stranih autora, na srpskom, engleskom, nemačkom, ruskom, madjarskom i francuskom jeziku.
Izložena su i dva faksimila, slikarevo pismo Konstatinu Hijgensu
(1639) i oglašenje Rembrantove ženidbe sa Saskijom (1934), saopšteno je iz Biblioteke Matice srpske.
Rembrant je rodjen u Vedestigu, u Lajdenu, gde je i studirao i radio u ateljeu poznatog holandskog slikara Jakoba van Svanenburga. Nekoliko godina boravio je u Amsterdamu, a od 1625. godine ponovo živi u Lajdenu, gde slika svoje prve kompozicije.
U početku je bio zaokupljen istorijskim, naročito biblijskim temama, a kasnije je slikao portrete, autoportrete i pejzaže.
Rembrant je tokom života upoznao i sjaj i najveću oskudicu, saznao je šta znači vrhunac životne radosti i kolika je gorčina odricanja. Bez obzira na to, nije prestajao da veruje u svoj životni poziv.
Dramatičnu igru svetlosti i senki, dubinu kolorita, psihološku pronicljivost i humana osećanja negovao je do kraja života i stalno ih produbljivao.
Ubraja se u najveće portretiste, a portreti njegove žene Saskije, služavke Hendrikje i sina Titusa smatraju se remek-delima slikarstva kojima treba dodati i više od 60 autoportreta.
Čuvene su njegove kompozicije s većim brojem lica, kao što su:
"Čas anatomije doktora Tulpa", "Noćna straža", "Vatazarova gozba" i druge.
Postavka će biti otvorena do 25. maja, a autori izložbe i pratećeg kataloga su Ksenija Šulović i Aleksandra Drapšin.
(Beta)
