Izdavačka kuća "Prosveta" predstavila je četvrtu knjigu " Izabranih srpskih tema" akademika Dejana Medakovića, koja se pojavila na dvadesetu godišnjicu objavljivanja prvoga toma.
Izdavačka kuća "Prosveta" predstavila je četvrtu knjigu " Izabranih srpskih tema" akademika Dejana Medakovića, koja se pojavila na dvadesetu godišnjicu objavljivanja prvoga toma.Akademik koji je uprkos godinama (84) izuzetno vitalan i pun kreativne energije rekao je da je tu seriju knjiga, u kojoj daje radove rasute po periodici ili koje još nije nigde objavio, a mogu se staviti pod "kapu" srpskih tema, koncipirao po uzoru na sličnu ediciju kojom je "Prosveta" obuhvatila vizantološke teme akademika Gerorigija Ostrogorskog.
Medaković na sve ove knjige gleda kao na "sakupljanje gradje" za jednu sintezu o srpskoj kulturi koja mu je cilj i nada se da će je realizovati.
On je priznao da takav projekat zahteva interdisciplinaran pristup materiji jer bi trebalo obuhvatiti celokupnu kulturnu istoriju Srba od srednjega veka do naših dana i sve to staviti u širi okvir u kome je nastajala.
Govoreći o sadržaju četvrtog toma "Tema" urednica Mirjana Milosavljević je rekla da obuhvata 20 priloga nastalih tokom poslednjih desetak godina medju kojima ima nekoliko koji do sada nisu publikovani kao što je studija o freskama iz priprate Krušedola.
Medaković je jedan od najvećih srpskih stručnjaka za mnoge oblasti umetnosti posebno za srednji vek i barok kao i za nacionalnu istoriju i vrstan stilista i respektabilni književnik i pesnik.
Ona je ukazala na tekstove posvećene 200. godišnjici Prvog srpskog ustanka jer je u njima autor pokazao svu širinu poznavanja celokupnog konteksta u koji treba staviti srpsku revoluciju, kao i njegov veoma oštar i jasan stav o samom obeležavanju tog važnog datuma.
Za Milosavljević je izuzetno instruktivan tekst o raskućenoj srpskoj kulturnoj baštini, jer ukazuje na jednu od neuralgičnih tačak naše vrednovanja sopstevne duhovnosti.
Umesto odsutnog akademika Slavka Gavrilovića, autora recenzije, pročitan je njegov tekst u kome je istakao umešnost autorovog "vapaja" da se ne treba bojati istorije.
On je ocenio da su "Teme" delo "enciklopedijskog karaktera, dubokoumno i podsticajno".
(Tanjug)
