Francuski podvodni arheolog Frank Godio je u proteklih 10 godina pronašao na dnu mora brojne skulpture, novčiće, kamene table sa hijeroglifima, hramove, dragulje i nakit, ali i dugo traženi grad Herakleju, a predmeti se mogu videti na izložbi u Berlinu, prenosi "Franfurter algemajne cajtung".
Francuski podvodni arheolog Frank Godio je u proteklih 10 godina pronašao na dnu mora brojne skulpture, novčiće, kamene table sa hijeroglifima, hramove, dragulje i nakit, ali i dugo traženi grad Herakleju, a predmeti se mogu videti na izložbi u Berlinu, prenosi "Franfurter algemajne cajtung".Godio je u egipatskom zalivu Abukir, kao i na obali kod današnje Aleksandrije, pronašao predmete, kraljevski kvart iz stare Aleksandrije, izgubljeni grad Herakleju i delove grada Kanopusa.
Tačno 500 eksponata sa desetogodišnjih istraživanja biće predstavljeno javnosti u Berlinu.
Eksponati potiču iz vremena poslednjih egipatskih faraona, preko Aleksandra Velikog, grčkih kolonista pa sve do vremena rimske imperije.
Eksponati su iz tri grada, Aleksandrije, Herakleje i Kanopusa, koji su u antičko vreme bili centri trgovine, nauke, kulture i religije i mesta gde su se preplitali uticaji staroegipatskih faraona, Mesopotamije, Grčke i Rima.
Arheolozi veruju da je Herakleja, ključna luka iz drevnih vremena na delti Nila, razorena potresom ili nekom sličnom prirodnom katastrofom.
Medju pronadjenim čudesnim predmetima nalazi se i ispisana crna granitna ploča sa prikazom proglasa faraona Nektanebosa I (378. god. - 362. god. p.n.e.), kojim se 10 odsto ubranog poreza na grčka dobra dodeljuje u korist hrama boginje rata Neith.
Do pronalaska Herakleje nije bilo jasno da li je taj grad stvarno postojao ili je u pitanju bio samo mit.
Kanopus, koji se u doba starog Rima smatrao mondenskim gradom, bio je, kako su pokazali pronadjeni artefakti, centralni grad hramova, naročito posvećen staroegipatskom bogu mrtvih Ozirisu.
Stara Aleksandrija je, pak, početkom nove ere, bila najveći grad na svetu posle Rima.
Aleksandrija je bila poznata po svojoj biblioteci, kao i po veličanstvenim mozaicima, arhitekturi, slikarstvu, čiji su stručnjaci ukrašavali bogataške vile cele rimske imperije.
Deo grada je nastradao u osmom veku, kada je usled jakog zemljotresa, potonuo.
Medju 500 predmeta koji se prvi put pokazuju javnosti biće izložena glava Cezariona (sina Gaja Julija Cezara i Kleopatre), skulptura sveštenika boginje Izide od crnog granita, džinovske skulpture faraona, njegove žene i boga.
(Tanjug)
