Spaljeni ostaci papirusa, pronadjeni kod Soluna, uzburkali su naučnu javnost, pošto je ekipa stručnjaka uspela da taj najstariji evropski manuskript ikada pronadjen, dešifruje, uprkos oštećenjima.
"Papirus Derventi", kako ga Grci nazivaju, star je 2.400 godina, i pronadjen je u grobnici antičkog grčkog aristokrate, severozapadno od Soluna.
"Ovo je najstarija sačuvana knjiga... Radi se o jedinstvenom otkriću, velike važnosti, koji će nam pomoći da prodremo u tajnu rane jednobožačke religije", objasnio je, u izjavi atinskom dnevniku "Katimerini", direktor Arheološkog muzeja u Solunu, gde se papirus čuva, Polikseni Veleni.
Ekipa grčkih, britanskih i američkih naučnika i dalje neumorno radi pa se veruje, kako piše "Katimerini", da su veoma blizu dešifrovanja još jednog teksta uz pomoć najmodernije tehnologije digitalne analize koja će spaljene delove papirusa učiniti vidljivim.
Istom tehnikom je dešifrovano i Judino jevandjelje koje je uzburkalo javnost otkrićem da Juda nije bio izdajnik, već Hristov čovek od poverenja.
"Papirus Derventi" je filozofski esej o staroj veri i potiče iz sredine četvrtog veka p.n.e., odnosno iz 340. godine p.n.e., za vreme vladavine Filipa II, oca Aleksandra Velikog.
Grčki filozof Apostolos Pjeris tvrdi, pak, da je papirus još 100 godina stariji i da ga je napisao neko iz kruga grčkog filozofa Anaksagore u drugoj polovini petog veka p.n.e. koji je bio Sokratov učitelj i bio je optužen za ateizam.
Veleni je ushićeno objasnio da su arheolozi, zahvaljujući najmodernijoj tehnologiji digitalne analize podataka, uspeli da pročitaju i najuništenije delove teksta, pa čak i one koje su potpuno pocrnele od vatre, pa se nije znalo ni da li na tom delu papirusa uopšte postoji tekst.
Na papirusu je filozofski esej o izgubljenoj pesmi koja opisuje rodjenje bogova i druga verovanja vezana za Orfeja, ličnosti iz grčke mitologije koji je bio sin muze Kaliope, prve od devet Zevsovih kćeri, i bio je najdarovitiji muzičar.
Orfej je sišao u podzemni svet Had, kako bi povratio svoju mrtvu draganu Evridiku, ali ga je ubila grupa tračkih žena koje je vredjala Orfejeva vernost. Njegovo raskomadano telo su bacile u reku.
Orfejev kult je bio izuzetno jak u antičkom svetu i znatno je uticao na kasniju jednobožačku veru, jer su poklonici tog kulta verovali da je čovekovo spasenje u spoznaji istine.
"Papirus će nam pomoći da shvatimo uticaj orfejevog kulta na kasnije jednobožačke religije", rekao je Veleni.
Grobnica "Derveni" je bila deo groblja za bogataše i tu je sahranjen veoma bogati aristokrata iz grčke Makedonije, koji je bio ratnik, sportista, a pored njega su pronadjene i metalne vaze, zlatni venac i oružje.
Papirus je dugačak nekoliko metara i pronadjen je poluspaljen davne 1962. godine, ali nije bio dešifrovan, usled nedostatka moderne tehnologije.
"Papirus je bačen u vatru zajedno sa svojim vlasnikom pre 2.400 godina (u starom svetu mrtvi su kremirani), što ga je i sačuvalo od truljenja", kako je objasnio grčki stručnjak za papiruse Jorgos Karamanolis.
(Tanjug)
"Papirus Derventi", kako ga Grci nazivaju, star je 2.400 godina, i pronadjen je u grobnici antičkog grčkog aristokrate, severozapadno od Soluna.
"Ovo je najstarija sačuvana knjiga... Radi se o jedinstvenom otkriću, velike važnosti, koji će nam pomoći da prodremo u tajnu rane jednobožačke religije", objasnio je, u izjavi atinskom dnevniku "Katimerini", direktor Arheološkog muzeja u Solunu, gde se papirus čuva, Polikseni Veleni.
Ekipa grčkih, britanskih i američkih naučnika i dalje neumorno radi pa se veruje, kako piše "Katimerini", da su veoma blizu dešifrovanja još jednog teksta uz pomoć najmodernije tehnologije digitalne analize koja će spaljene delove papirusa učiniti vidljivim.
Istom tehnikom je dešifrovano i Judino jevandjelje koje je uzburkalo javnost otkrićem da Juda nije bio izdajnik, već Hristov čovek od poverenja.
"Papirus Derventi" je filozofski esej o staroj veri i potiče iz sredine četvrtog veka p.n.e., odnosno iz 340. godine p.n.e., za vreme vladavine Filipa II, oca Aleksandra Velikog.
Grčki filozof Apostolos Pjeris tvrdi, pak, da je papirus još 100 godina stariji i da ga je napisao neko iz kruga grčkog filozofa Anaksagore u drugoj polovini petog veka p.n.e. koji je bio Sokratov učitelj i bio je optužen za ateizam.
Veleni je ushićeno objasnio da su arheolozi, zahvaljujući najmodernijoj tehnologiji digitalne analize podataka, uspeli da pročitaju i najuništenije delove teksta, pa čak i one koje su potpuno pocrnele od vatre, pa se nije znalo ni da li na tom delu papirusa uopšte postoji tekst.
Na papirusu je filozofski esej o izgubljenoj pesmi koja opisuje rodjenje bogova i druga verovanja vezana za Orfeja, ličnosti iz grčke mitologije koji je bio sin muze Kaliope, prve od devet Zevsovih kćeri, i bio je najdarovitiji muzičar.
Orfej je sišao u podzemni svet Had, kako bi povratio svoju mrtvu draganu Evridiku, ali ga je ubila grupa tračkih žena koje je vredjala Orfejeva vernost. Njegovo raskomadano telo su bacile u reku.
Orfejev kult je bio izuzetno jak u antičkom svetu i znatno je uticao na kasniju jednobožačku veru, jer su poklonici tog kulta verovali da je čovekovo spasenje u spoznaji istine.
"Papirus će nam pomoći da shvatimo uticaj orfejevog kulta na kasnije jednobožačke religije", rekao je Veleni.
Grobnica "Derveni" je bila deo groblja za bogataše i tu je sahranjen veoma bogati aristokrata iz grčke Makedonije, koji je bio ratnik, sportista, a pored njega su pronadjene i metalne vaze, zlatni venac i oružje.
Papirus je dugačak nekoliko metara i pronadjen je poluspaljen davne 1962. godine, ali nije bio dešifrovan, usled nedostatka moderne tehnologije.
"Papirus je bačen u vatru zajedno sa svojim vlasnikom pre 2.400 godina (u starom svetu mrtvi su kremirani), što ga je i sačuvalo od truljenja", kako je objasnio grčki stručnjak za papiruse Jorgos Karamanolis.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.