Podvodni istraživač koji je pronašao "Titanik" i medjunarodni naučni tim krenuli su u ekspediciju u vodama kraj grčkog ostrva Krit kako bi saznali više o nekada moćnoj civilizaciji iz bronzanog doba.

Naučnici u vodama 120 kilometara severozapadno od Krita pokušavaju da saznaju više o Minojcima, koji su bili na vrhuncu tokom bronzanog doba, kao i o pomorskim putovanjima pre četiri milenijuma.

U saopštenju, američki naučnici navode da su Minojci imali razvijenu trgovinu sa drugim civilizacijama, kao što su Mikenci u kopnenom delu Grčke, a možda i sa udaljenijim narodima koji su živeli na današnjem Bliskom istoku.

"Niko ne zna ko su bili Minojci", kaže Robert Balard, profesor okeanografije sa Univerzitetu Rod Ajlenda koji je 1985. na severu Atlantika pronašao "Titanik".

"Ne veruje se da su bili Grci... misli se da su mogli da budu Egipćani. Naravno, mnoge od tih misterija biće rešene ako pronadjemo njihove brodove, a pre svega njihov tovar", kazao je Balard, koji je jedan od vodja ekspedicije.

Balard je poznat i kao čovek koji je 2002. kraj Solomonskih ostrva, pronašao ostatke potopljenog broda iz Drugog svetskog rata PT-109 koji je koristio bivši američki predsednik Džon Kenedi, kao i dva drevna feničanska broda u vodama Izraela 1999.

Ekspedicija je počela u četvrtak u Kritskom moru, gde su naučnici pomoću sonara već utvrdili prisustvo potencijalnih drevnih ostataka brodova. Pomoću moderne podvodne opreme, tim će detaljnije ispitati te lokacije, fotografisati ih i načiniti mapu oblasti.

Arheolog na Univerzitetu Rod Ajlend i članica ekspedicije Meri Holinšed rekla je da je jasno da su Minojci bili u kontaktu sa narodima iz Mikene, Egipta i Sirije u bronzanom dobu, ali da naučnici žele da saznaju više o prirodi njihovih odnosa.

Meri Holinšed i njene kolege uvereni su da je pronalaženje brodova ključ za ta saznanja. "Radili smo na kopnu, ali nam nedostaje materijal iz mora", kazala je arheološkinja.

Arheolozi se nadaju i da će dobiti bolji uvid u pomorsku trgovinu u bronzanom dobu, koje je trajalo od oko 3000. do oko 1100. pre nove ere. U tom periodu došlo je do velikog razvoja pomorske trgovine, koja je premašila egejski region.

Nalik na aktuelnu situaciju, pomorska trgovina obavljala se velikim transportnim brodovima koji su mogli da plove na velikim razdaljinama i lokalnim, manjim plovilima koja su ostajala bliže obali.

Paralele bi mogle da se povuku i dalje od toga. "Jednim brodom nisu plovili samo pripadnici jedne nacionalnosti ili etničke grupe.
Ustanovili smo da su pitanja daleko kompleksnija nego što smo mislili na početku", kazala je Meri Holinšed.

U drugoj etapi ekspedicije u koju je uloženo 1,5 miliona dolara, naučnici sa Univerziteta Rod Ajlenda analiziraće morsko dno oko grčkog ostrva Tera, gde se oko 1600. pre nove ere dogodila velika vulkanska erupcija.

Naučnici će urušen krater vulkana prvi put ispitati podvodnim vozilima na daljinsko upravljanje opremljenim modernim video kamerama i senzorima za toplotu.

Tera je značajna i zbog toga što bi mogla pružiti saznanja o Minojcima, koji su ime dobili po Minosu, legendarnom vladaru Krita i, po legendi, sinu grčkog boga Zevsa.

Na ostrvu, koje je potonulo posle erupcije vulkana, živeli su narodi koji su bii pod velikim uticajem Minojaca - od arhitekture do umetnosti i, verovatno, religije, kazala je Meri Holinšed.

Pošto je ostrvo zakopano vulkanskim pepelom, svaki eventualno pronadjen artefakt verovatno će biti dobro očuvan i naučnicima će pomoći da dodju do saznanja o minojskoj kulturi i njenom nestanku, zaključila je.

(Beta)