U Skupštini grada Beograda je piscu Aleksandru Gatalici za "Veliki rat" uručena NIN-ova nagrada za najbolji roman na srpskom jeziku objavljen 2012. godine.
Gatalica je rekao da je po njegovom mišljenju ''NIN-ova nagrada jedina nagrada koja je ulaznica za Hol slavnih srpskih pisaca''.
''Ta ulaznica za Hol slavnih je papirna, uđete u Hol slavnih, i u zlatnim nišama zateknete Andrića, Pekića, Kiša, a samo od vas zavisi da li ćete tu papirnu ulaznicu i pozlatiti'', istakao je Gatalica, dodajući da je NIN-ova nagrada u svojoj dugodecenijskoj istoriji imala uspona i padova, ali da je imala mnogo više pogodaka nego promošaja.
''Šta su zapravo pogoci, po mom sudu to je uspeo pokušaj da se ta papirna ulaznica pozlati. To možete da učinite jedino ako čitavim svojim delom - onim knjigama koje ste napisali pre NIN-ove nagrade i onima koje ćete napisati posle stekli pravo da se u Holu slavnih srpskih pisaca zadržite'', poručio je on.
Gatalica je rekao da je povod za pisanje njegovog romana ''Veliki rat'' bio taj što se 2014. godine obeležava 100 godina od Prvog svetskog rata, a da je glavni razlog tome bio to što je želeo da napiše roman o smrti jedne epohe.
''Želeo sam da napišem roman o smrti jedne divne epohe, koja se zvala bel epok, ta epoha je odista bila divna - u njoj je došlo do potpunog zaokruženja građanskog duha, građanskih prava i sloboda, a iz toga je proistekla velika umetnost, nauka...'', ispričao je Gatalica.
On je objasnio da se jedna takva epoha razbila u jednom danu u najstrašniji sukob koji je čovečanstvo do tada videlo.
''Taj rat je bio strašan, rat koji je nemilice trošio ljudske živote, nemilice kako nikad do tada u civilizovanoj istoriji nije bilo zamislivo, to je bio izazov za pisca i to je bila pokretačka snaga koja me je terala da napišem najkomlikovaniji i najteži roman do sada'', rekao je Gatalica.
Roman "Veliki rat", NiN-ov žiri kritike odabrao je većinom od tri prema dva glasa. Za njega su glasali Vasa Pavković (predsednik žirija), Ljiljana Šop i Mileta Acimović Ivkov, dok su za roman Lasla Blaškovića ''Posmrtna maska'' glasali Vladislava Gordić Petković i Mića Vujičić. U konkurenciji za prestižno priznanje bila su 164 romana, a u najuži izbor, pored Gatalice, uvršćeno je pet: "Zoja" Mire Otašević u izdanju "Geopoetike", "Veprovo srce" Draga Kekanovića u izdanju SKZ, roman Katarine Brajović "Štampar i Veronika" (Oktoih i Štampar Makarije), "Nesreća i stvarne potrebe" Ivančice Đerić (Rende) i delo Lasla Blaškovića "Posmrtna maska" (Arhipelag).
NIN-ova nagrada za roman godine dodeljuje se od 1954. godine, a njen prvi dobitnik je Dobrica Ćosić za roman "Koreni". Nagrada je prošle godine dodeljena Slobodanu Tišmi za roman "Bernardijeva soba", a Gatalici je plaketu uručio glavni i odgovorni urednik NIN-a Nebojša Spajić, dok mu je novčani deo nagrade u vrednosti od milion dinara uručio direktor kompanije "Danube foods group", koja je ovogodišnji sponzor, Slobodan Petrović.
(Tanjug/MONDO, foto: Tanjug/Dragan Stanković)
''Ta ulaznica za Hol slavnih je papirna, uđete u Hol slavnih, i u zlatnim nišama zateknete Andrića, Pekića, Kiša, a samo od vas zavisi da li ćete tu papirnu ulaznicu i pozlatiti'', istakao je Gatalica, dodajući da je NIN-ova nagrada u svojoj dugodecenijskoj istoriji imala uspona i padova, ali da je imala mnogo više pogodaka nego promošaja.
''Šta su zapravo pogoci, po mom sudu to je uspeo pokušaj da se ta papirna ulaznica pozlati. To možete da učinite jedino ako čitavim svojim delom - onim knjigama koje ste napisali pre NIN-ove nagrade i onima koje ćete napisati posle stekli pravo da se u Holu slavnih srpskih pisaca zadržite'', poručio je on.
Gatalica je rekao da je povod za pisanje njegovog romana ''Veliki rat'' bio taj što se 2014. godine obeležava 100 godina od Prvog svetskog rata, a da je glavni razlog tome bio to što je želeo da napiše roman o smrti jedne epohe.
''Želeo sam da napišem roman o smrti jedne divne epohe, koja se zvala bel epok, ta epoha je odista bila divna - u njoj je došlo do potpunog zaokruženja građanskog duha, građanskih prava i sloboda, a iz toga je proistekla velika umetnost, nauka...'', ispričao je Gatalica.
On je objasnio da se jedna takva epoha razbila u jednom danu u najstrašniji sukob koji je čovečanstvo do tada videlo.
''Taj rat je bio strašan, rat koji je nemilice trošio ljudske živote, nemilice kako nikad do tada u civilizovanoj istoriji nije bilo zamislivo, to je bio izazov za pisca i to je bila pokretačka snaga koja me je terala da napišem najkomlikovaniji i najteži roman do sada'', rekao je Gatalica.
Roman "Veliki rat", NiN-ov žiri kritike odabrao je većinom od tri prema dva glasa. Za njega su glasali Vasa Pavković (predsednik žirija), Ljiljana Šop i Mileta Acimović Ivkov, dok su za roman Lasla Blaškovića ''Posmrtna maska'' glasali Vladislava Gordić Petković i Mića Vujičić. U konkurenciji za prestižno priznanje bila su 164 romana, a u najuži izbor, pored Gatalice, uvršćeno je pet: "Zoja" Mire Otašević u izdanju "Geopoetike", "Veprovo srce" Draga Kekanovića u izdanju SKZ, roman Katarine Brajović "Štampar i Veronika" (Oktoih i Štampar Makarije), "Nesreća i stvarne potrebe" Ivančice Đerić (Rende) i delo Lasla Blaškovića "Posmrtna maska" (Arhipelag).
NIN-ova nagrada za roman godine dodeljuje se od 1954. godine, a njen prvi dobitnik je Dobrica Ćosić za roman "Koreni". Nagrada je prošle godine dodeljena Slobodanu Tišmi za roman "Bernardijeva soba", a Gatalici je plaketu uručio glavni i odgovorni urednik NIN-a Nebojša Spajić, dok mu je novčani deo nagrade u vrednosti od milion dinara uručio direktor kompanije "Danube foods group", koja je ovogodišnji sponzor, Slobodan Petrović.
(Tanjug/MONDO, foto: Tanjug/Dragan Stanković)
