Grafiti zbog kojih su njihovi autori i gradske vlasti u Njujorku godinama vodile rat, ponovo su se pojavili u "Velikoj jabuci", ali ovog puta u muzeju.
Muzej u Bruklinu naime organizuje dvomesečnu retrospektivu naslovljenu "Grafiti", na kojoj su predstavljena 22 dela džinovskih razmera ostvarena u najvećem broju slučajeva na platnu ali na primer i na jednim vratima sa ulaza u podzemnu železnicu. Sva ta dela bruklinškom muzeju 90-ih godina ustupio je kolekcionar Sidni Dženis.
"Grafiti su postali legitimna forma umetnosti, zastupljena u galerijama i u privatnim zbirkama. Budite svedok te promene", ističu povodom ovog kulturnog dogadjaja u muzeju osnovsnom davne 1897. godine, udaljenom svega nekoliko stanica podzemnom železnicom od Menhetna.
Umetnici koji su se od pojave grafita u Njujorku 60-ih godina tradicionalno skrivali iza pozajmljenih imena ovog puta izlažu pod svojim pravim imenima, prenela je agencija AFP navodeći da će posetioci izložbe na raspolaganju imati dva čista zida na kojima će moći da naslikaju svoje grafite.
U upravi Muzeja u Bruklinu kažu da ovom izložbom takodje žele da demokratizuju pristup muzejima. "Naš zadatak je da privučemo sve ljude, a ne samo one koji redovno posećuju muzeje", izjavila portparol muzeja Seli Vilijams.
Dugo deo njujorškog pejzaža, grafiti se od 90-ih godina redje vidjaju. Iz podzemne železnice gotovo da su nestali od kako su zidovi zaštićeni specijalnom podlogom otpornom na boju. U borbi protiv grafita, gradske vlasti u Njujorku uvele su i zabranu prodaje markera sa kiselinom mladjima od 21 godine.
(Tanjug)
Muzej u Bruklinu naime organizuje dvomesečnu retrospektivu naslovljenu "Grafiti", na kojoj su predstavljena 22 dela džinovskih razmera ostvarena u najvećem broju slučajeva na platnu ali na primer i na jednim vratima sa ulaza u podzemnu železnicu. Sva ta dela bruklinškom muzeju 90-ih godina ustupio je kolekcionar Sidni Dženis.
"Grafiti su postali legitimna forma umetnosti, zastupljena u galerijama i u privatnim zbirkama. Budite svedok te promene", ističu povodom ovog kulturnog dogadjaja u muzeju osnovsnom davne 1897. godine, udaljenom svega nekoliko stanica podzemnom železnicom od Menhetna.
Umetnici koji su se od pojave grafita u Njujorku 60-ih godina tradicionalno skrivali iza pozajmljenih imena ovog puta izlažu pod svojim pravim imenima, prenela je agencija AFP navodeći da će posetioci izložbe na raspolaganju imati dva čista zida na kojima će moći da naslikaju svoje grafite.
U upravi Muzeja u Bruklinu kažu da ovom izložbom takodje žele da demokratizuju pristup muzejima. "Naš zadatak je da privučemo sve ljude, a ne samo one koji redovno posećuju muzeje", izjavila portparol muzeja Seli Vilijams.
Dugo deo njujorškog pejzaža, grafiti se od 90-ih godina redje vidjaju. Iz podzemne železnice gotovo da su nestali od kako su zidovi zaštićeni specijalnom podlogom otpornom na boju. U borbi protiv grafita, gradske vlasti u Njujorku uvele su i zabranu prodaje markera sa kiselinom mladjima od 21 godine.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.