Od Minotaura do koride, bikovi vekovima fasciniraju ljude - a kako bi ilustrovala taj odnos ljubavi i mržnje, Fondacija Van Gog iz Arla izložila je originalne grafike Goje, Pikasa i Gistava Dorea.
"To nije izložba o borbama s bikovima. Pre koride, postojao je grčki mit o Minotauru, biću sa telom čoveka i glavom bika, koje je plod ljubavi ćerke boga sunca i žene kritskog kralja Minosa, Pasifaje i svetog belog bika", rekla je komesar izložbe Jolanda Klerg.
Minotaur, simbol muškosti i opasnih izazova, pojavljuje se na radu Pikasa, izloženom na prvom spratu palate iz 18. veka u kojoj je smeštena Fondacija Van Gog. Na grafici iz 1933, španski slikar mitsko biće predstavlja sa peharom vina u ruci, nagog i u krevetu sa ljubavnicom.
"Ako bismo pravili mapu svih mojih putovanja i ako bismo ih povezali nekom karakteristikom, to bi možda bio Minotaur", pisao je Pikaso.
Na jednom od najboljih eksponata, bakrorezu "Minotaurokorida" (1935), koji najavljuje "Gerniku" Minotaur se nalazi u koridi sa ljudima izmučenih lica.
U postavci su i grnčarija, kao i serija prikaza čerečenja bika u 11 etapa.
Pre Pikasovih radova, posetilac otkriva crno-bele grafike jednog od njegovih slavnih španskih preteča - Goje (1746-1828). U scenama iz serijala "Borbe s bikovima", Goja je nacrtao Mavre koji draže bika maramom i likove najpoznatijih toreadora svog doba.
U scenama borbe vide se namučeni izrazi lica i pogledi, koji podsećaju na njegovu sliku koja opisuje represiju Napoleonove vojske nad stanovnicima Madrida (3. maj 1818).
Pored Goje i Pikasa, Fondacija Van Gog izložila je i seriju Gistava Dorea koja svedoči o umetnikovom boravku u Španiji i koridi kojoj prisustvuje. S preciznošću velikog reportera, francuski umetnik dočarao je uzavrelu atmosferu u arenama, smrt bika i njegovu ogromnu energiju.
Izložba traje do 2. oktobra.
(Beta)
"To nije izložba o borbama s bikovima. Pre koride, postojao je grčki mit o Minotauru, biću sa telom čoveka i glavom bika, koje je plod ljubavi ćerke boga sunca i žene kritskog kralja Minosa, Pasifaje i svetog belog bika", rekla je komesar izložbe Jolanda Klerg.
Minotaur, simbol muškosti i opasnih izazova, pojavljuje se na radu Pikasa, izloženom na prvom spratu palate iz 18. veka u kojoj je smeštena Fondacija Van Gog. Na grafici iz 1933, španski slikar mitsko biće predstavlja sa peharom vina u ruci, nagog i u krevetu sa ljubavnicom.
"Ako bismo pravili mapu svih mojih putovanja i ako bismo ih povezali nekom karakteristikom, to bi možda bio Minotaur", pisao je Pikaso.
Na jednom od najboljih eksponata, bakrorezu "Minotaurokorida" (1935), koji najavljuje "Gerniku" Minotaur se nalazi u koridi sa ljudima izmučenih lica.
U postavci su i grnčarija, kao i serija prikaza čerečenja bika u 11 etapa.
Pre Pikasovih radova, posetilac otkriva crno-bele grafike jednog od njegovih slavnih španskih preteča - Goje (1746-1828). U scenama iz serijala "Borbe s bikovima", Goja je nacrtao Mavre koji draže bika maramom i likove najpoznatijih toreadora svog doba.
U scenama borbe vide se namučeni izrazi lica i pogledi, koji podsećaju na njegovu sliku koja opisuje represiju Napoleonove vojske nad stanovnicima Madrida (3. maj 1818).
Pored Goje i Pikasa, Fondacija Van Gog izložila je i seriju Gistava Dorea koja svedoči o umetnikovom boravku u Španiji i koridi kojoj prisustvuje. S preciznošću velikog reportera, francuski umetnik dočarao je uzavrelu atmosferu u arenama, smrt bika i njegovu ogromnu energiju.
Izložba traje do 2. oktobra.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.