Spomenik slavnom ruskom kompozitoru Petru Iljiču Čajkovskom (1840-1893), čija su dela prožeta ruskom narodnom muzikom i motivima iz bajki i ruske istorije, otkriven je u ponedeljak u podmoskovskom mestu Klin.
Spomenik slavnom ruskom kompozitoru Petru Iljiču Čajkovskom (1840-1893), čija su dela prožeta ruskom narodnom muzikom i motivima iz bajki i ruske istorije, otkriven je u ponedeljak u podmoskovskom mestu Klin.Spomenik je otkriven u parku ispred Muzeja kompozitora u okviru svečanosti "Posvećeno studentima". Uradio ge je Aleksandar Rožnikov, a prestavlja slavnog kompozitora kako sedi na klupi i drži partituru "Pikove dame".
U Muzeju se nalazi i klavir za kojim je Čajkovski stvarao svoja dela, a koji se koristi dva puta godišnje - 7. maja na dan rodjenja Čajkovskog i 6. novembra na dan njegove smrti.
Muzej je posle požara 2004. godine, koji je zahvatio deo zdanja, u potpunosti rekonstruisan.
Rodjen je 7. maja 1840. godine u uralskom mestašctu Kamsko-Votkinsk, gde se od detinjstva nadahnjivao ruskom narodnom muzikom. Nezainteresovan za činovnički poziv, koji su mu namenili roditelji, u 22. godini postaje učenik Antona Rubinštajna na petrogradskom konzervatorijumu, a kasnije je predavao je harmoniju na Konzervatorijumu u Moskvi i pisao muzičke kritike.
Materijalnu nezavisnost i boravak u inostranstvu omogućila mu je njegova mecena Nadežda von Meck, a njihovo dopisivanje je važan izvor podataka o stvaralačkom radu i estetskim pogledima Čajkovskog. Nastupao je kao dirigent sopstvenih dela po Rusiji, Evropi i SAD-u.
Čajkovski nije bio srećan čovek. Bio je rastrzan izmedju intimnih razočarenja i bolesne osetljivosti. U operama „Pikova dama“ i „Evgenije Onjegin“ nastojao je da predstavi psihološke sukobe i opiše tragedije koje u intimnom životu pojedinca uzrokuje nenaklonost sudbine.
Po svom muzičkom izrazu Čajkovski pripada kasnom romantizmu, a svoja dela prožima ruskim duhom.
Komponovao je još i operu "Romeo i Julija", zatim balete „Labudovo jezero“, „Trnova Ružica“ i
"Ščelkunčik" koji su puni ljupkosti i draži, lagane melodike, gibljivog ritma i savršene instrumentacije, a pružaju mogućnost izvanredno velike plesačke virtuoznosti. Komponovao je i tri koncerta za klavir i orkestar i jedan koncert za violinu i orkestar.
Narušena zdravlja, iscrpljen od naporna rada, Čajkovski je odlazio na putovanja po Europi, gde se upoznao sa novim muzičkim dostignućima.
U svakoj od njegovih simfonija izražena je tragična čovekova borba sa sudbinom pred kojom nema spasa. Motivi neminovnog usuda ogledaju se u četvrtoj i petoj simfoniji, dok je u šestoj, patetičnoj, ocrtao tragiku svog nesrećnog života: neodoljivu čežnju za smirenjem i srećom, dramski sukob sa životnom realnošću, topao lirski osećaj i neispunjene nade.
Umro je od kolere 6. novembra 1893. u Petrogradu.
Čajkovski je 1876. godine komponovao svoj "Srpsko-ruski marš“, koji je kasnije od strane nepoznatog počinioca preimenovan u „Slovenski marš“. Čajkovski je svojeručno napisao naziv te svoje kompozicije, a autentičan rukopis čuva se u Muzeju "Glinke" u Moskvi.
Za svoj "Srpsko-ruski marš", Čajkovski je koristio melodiju ruske himne i tri srpske narodne pesme:
"Sunce jarko, ne sijaš jednako", "Prag je ovo milog Srba" i "Jer puščani prah" (drugi deo pesme "Rado ide Srbin u vojnike").
(MONDO)
