Zbirka od 140 privatnih pisama koje je američki predsednik Dvajt Ajzenhauer napisao svom bratu Edgaru i koja pokrivaju teme kao što su imidž Amerike u inostranstvu i "cena" predsedničke funkcije prodata su za 270.000 dolara.
Aukcijska kuća Raab Kolekšn iz Filadelfije, koja je posredovala u prodaji, odbila je da otkrije identitet kako ponudjača tako i kupca pisama, navodeći da se radi i privatnim licima kojia su želela da zadrže anonimnost.
Pisma, pisana u periodu izmedju 1941. i 1967. godine, otkrivaju zabrinutost 34. američkog predsednika zbog trke u naoružanju, nepovoljnog imidža Amerike u svetu, političkog patronata i erozije gradjanskih sloboda.
U jednom od svojih pisama iz 1955. godine, dve godine od početka svog prvog predsedničkog mandata, Ajzenhauer piše svom bratu da svet posmatra Ameriku kao "bombastičnu, šovinističku (zemlju), potpunu posvećenu teorijama sile i moći kao jedinim elementim vrednim pažnje u svetu".
U drugim pismima, koje je pisao nakon odlaska iz Bele kuće, Ajzenhauer raspravlja o opštem rasulu koje izazivaju politički ekstremisti i govori o ceni predsedničke funkcije koja ga je koštala ne samo "zdravlja i živaca", već i "na hiljade stotine dolara".
"Ajk" je napisao ogroman broj pisama, upućena uglavnom kolegama i političarima. Dopisivao se i sa svom petoricom svoje braće sa kojima je, uprkos neslaganjima, ostao blizak.
"Ova pisma nam daju uvid u generala, predsednika i političkog filozofa Ajzenhauera i pružaju nam mogućnost da vidimo Ajka onakvog kakvog je želeo da ga njegov brat vidi", kazao je predstavnik aukcijske kuće Raab.
Ajzenhauer je rodjen 1890. u mestu Denison, u Teksasu. Završio je vojnu akademiju Vest Point 1915. godine, a tokom II svetskog rata komandovao je savezničkim snagama.
Posle rata, Ajzenhauer je postavljen za vrhovnog komandanta NATO snaga. Kao republikanac, izabran je za predsednika SAD u dva navrata, 1952. i 1956. godine. Po odlasku iz Bele kuće, vratio se na svoje imanje Getisburg u Pensilvaniji, a umro je 1969.
(Tanjug)
Aukcijska kuća Raab Kolekšn iz Filadelfije, koja je posredovala u prodaji, odbila je da otkrije identitet kako ponudjača tako i kupca pisama, navodeći da se radi i privatnim licima kojia su želela da zadrže anonimnost.
Pisma, pisana u periodu izmedju 1941. i 1967. godine, otkrivaju zabrinutost 34. američkog predsednika zbog trke u naoružanju, nepovoljnog imidža Amerike u svetu, političkog patronata i erozije gradjanskih sloboda.
U jednom od svojih pisama iz 1955. godine, dve godine od početka svog prvog predsedničkog mandata, Ajzenhauer piše svom bratu da svet posmatra Ameriku kao "bombastičnu, šovinističku (zemlju), potpunu posvećenu teorijama sile i moći kao jedinim elementim vrednim pažnje u svetu".
U drugim pismima, koje je pisao nakon odlaska iz Bele kuće, Ajzenhauer raspravlja o opštem rasulu koje izazivaju politički ekstremisti i govori o ceni predsedničke funkcije koja ga je koštala ne samo "zdravlja i živaca", već i "na hiljade stotine dolara".
"Ajk" je napisao ogroman broj pisama, upućena uglavnom kolegama i političarima. Dopisivao se i sa svom petoricom svoje braće sa kojima je, uprkos neslaganjima, ostao blizak.
"Ova pisma nam daju uvid u generala, predsednika i političkog filozofa Ajzenhauera i pružaju nam mogućnost da vidimo Ajka onakvog kakvog je želeo da ga njegov brat vidi", kazao je predstavnik aukcijske kuće Raab.
Ajzenhauer je rodjen 1890. u mestu Denison, u Teksasu. Završio je vojnu akademiju Vest Point 1915. godine, a tokom II svetskog rata komandovao je savezničkim snagama.
Posle rata, Ajzenhauer je postavljen za vrhovnog komandanta NATO snaga. Kao republikanac, izabran je za predsednika SAD u dva navrata, 1952. i 1956. godine. Po odlasku iz Bele kuće, vratio se na svoje imanje Getisburg u Pensilvaniji, a umro je 1969.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.