Predstavnica za javnost Narodnog muzeja Aleksandra Šojić izjavila je Tanjugu da će do završetka rekonstrukcije muzeja, 2010. godine, u prostoru Galerija fresaka biti smešten Centar za konzervaciju nacionalnog muzeja i da će do tada eskponati Galerije, zajedno sa ostalima iz muzejskog fundusa, biti smešteni u depo.
Predstavnica za javnost Narodnog muzeja Aleksandra Šojić izjavila je Tanjugu da će do završetka rekonstrukcije muzeja, 2010. godine, u prostoru Galerija fresaka biti smešten Centar za konzervaciju nacionalnog muzeja i da će do tada eskponati Galerije, zajedno sa ostalima iz muzejskog fundusa, biti smešteni u depo.Ona je precizirala da nije reč o zatvarnju, ili ukidanju Galerije fresaka, koja se od 1973. godine nalazi u sastavu Narodnog muzeja, već samo o "privremenoj promeni njene funkcije".
U naredne tri godine bi, tako, u prostoru Galerije fresaka funkcionisao Centar za konzervaciju gde bi eksponati Narodnog muzeja bili pripremani za izlaganje. Po završetku rekonstrukcije muzeja Centar bi prešao na novu, trajnu adresu. Do tada će ljubitelji fresaka eksponate Galerije jedino moći da vide na gostovanjima, na izložbama u muzejima u Srbiji i inostranstvu, rekla je Šojić.
Ona je podvukla da Galerija fresaka samo deli sudbinu muzeja tokom rekonstrukcije i da će, po njenom završetku, biti vraćena u stari prepoznatljivi prostor u ilici Cara Uroša na Dorćolu.
Galerija fresaka, koja poseduje više od 1.500 kopija srpskih i vizantijskih srednovekovnih fresaka i odlivke skulptura, osnovana je 1952. godine na mestu stare sinagoge, a za publiku je otvorena godinu dana kasnije. U sastavu narodnog muzeja je od 1973. godine.
Javnosti se obratila i grupa univerzitetskih profesora, naučnika, književnika, slikara, muzičara i intelektualaca s ciljem da se, kako su naveli, Galerija fresaka ne ugasi i da ponovo dobije mesto koje joj pripada u srpskoj kulturi.
"Svedoci smo da poslednjih godina zamire aktivnost Galerije, njena stalna postavka je prepolovljena, a prostor dobija sasvim drugu namenu. Sve to ukazuje da je Galerija na putu da bude konačno zatvorena", navedeno je u pismu koje je uputio prof. dr Branislav Todić sa beogradskog Filozofskog fakulteta, a potpisalo ga još 270 intelektualaca.
