Kapitalno delo izvorne japanske dramaturgije i estetike klasičnog pozorišta, antologija "12 No-drama - Japanski klasični teatar", koju je priredio Radoslav Lazić, predstavljeno je u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Kapitalno delo izvorne japanske dramaturgije i estetike klasičnog pozorišta, antologija "12 No-drama - Japanski klasični teatar", koju je priredio Radoslav Lazić, predstavljeno je u Narodnom pozorištu u Beogradu.Promociji su prisustvovali japanski ambasador u Srbiji Tadaši Nagai i predstavnici kulturnog i pozorišnog života glavnog grada.
Teatrolog Jovan Ćirilov, koji je za Lazićevu knjigu, objavljenu krajem 2006. godine u izdanju KIZ Altera - Beograd, rekao da je "jedna od najlepših i najuzbudljivijih knjiga u nas", podsetio je da uspeh No-drame u Evropi pokazuje u kojoj je meri ta umetnost univerzalna.
On je izrazio zadovoljstvo što je svojevremeno "Bitef teatar" prvi put u Beogradu publici prikazao No-dramu.
Sadržinu Lazićeve antologije sačinjava 12 No-drama iz bogate baštine od 300 sačuvanih drama Kanamija, Zeamija, Nobumicija i drugih autora, u prevodu Veselina Mrdjena, Ljiljane Marković i Milana Duskova.
"Dramski tekst u No-pozorištu je samo preduslov za predstavu. Za razliku od evropskog pozorišta, tekst No-drama nema presudan uticaj na predstavu", ocenio je dramaturg i teatrolog Radomir Putnik.
On je knjigu nazvao "praznikom i značajnim datumom za naše pozorište".
No-drama je elitistički pozorišni oblik - aristokratski teatar koji je nastao u Japanu u 14. veku i opstao do danas. Njegovi tvorci su Kanami i njegov sin Zeami, ali i mnogobrojni anonimni pisci-kaludjeri.
"No-drama/teatar je totalno pozorište. Sveto pozorje. Apslolutni teatar. Klasična japanska lirska No-drama, praćena pesmom i plesom, sjedinjuje zajedničko delo svih predstavljačkih umetnosti. Jedinstvo drame i pozorišta nigde nije tako harmonično ostvareno kao u No-teatru", piše Lazić u predgovoru knjige.
Lazićeva antologija biće koristan priručnik za sve one koji proučavaju dramaturgiju, režiju, glumu, teoriju pozorišta, studente japanskog jezika i književnosti, kao i svima onima koji sebe ubrajaju u poznavaoce kulture i stvaraoce.
O knjizi su govorili i Milenko Misailović, dramaturg i teatrolog, Ljiljana Marković, japanolog, Aleksandar Gajić, predsednik Srpsko-japanskog društva i Milan Arnaut, izdavač.
(Tanjug)
