Operske kuće iz cele Francuske učestvovaće u proslavi velikog medjunarodnog jubileja, 400 godina postojanja opere kao muzičkog dela, manifestacije koja će narednog vikenda biti održana širom Evrope.
Operske kuće iz cele Francuske učestvovaće u proslavi velikog medjunarodnog jubileja, 400 godina postojanja opere kao muzičkog dela, manifestacije koja će narednog vikenda biti održana širom Evrope.Manifestacija “Svi u operu!” biće održana u okviru “Evropskih dana opera” koji će biti održani u stotinama operskih kuća Evrope - od Lisabona do Moskve.
Epicentar manifestacije je Francuska, sa 25 operskih kuća iz Pariza i unutrašnjosti, koje će otvoriti vrata svojih ateljea, kulisa i radionica za izradu kostima i scenografije koje će publika moći besplatno da poseti.
Neke kuće su organizovale koncerte, predavanja o radu na operama ili demontracije perika i šminke, a neke nude posetiocima da se bar za tren nadju u kostimima slanih operskih zvezda.
Dani opere se proslavljaju gotovo bez prekida od kada je 24. februara 1607. godine u Italiji prvi put izveden Monteverdijev “Orfej”, opera koja je i danas na repertoaru operskih scena širom Evrope). Bilo je to prvo opersko remek-delom u istoriji ovog muzičkog žanra, u kojem su srećno spojeni pozorište i muzika.
Proslava velikog jubileja, 400-godišnjice opere, okupila je stotine profesionalaca iz federacija okupljenih u “Operi Evropa” (čine je 90 pozorišta i lirskih festivala), "Fedora" (okuplja 24 udruženja "prijatelja opere" i "Reseo" (čine je 50 prosvetnih službi) - ljudi koji su svi do jednog ubedjeni da je opera, ta karakteristično evropska umetnička forma, i dalje itekako vitalna.
U njoj učestvuju neke od najvećih operskih kuća, od londonskog Kovent Gardena preko milanske Skale do Bečke državne opere.
“U poslednja četiri veka nikada nismo prisustvovali takvoj dinamici kakva danas postoji”, izjavio je tim povodom Bernar Fokruj, predsednik "Opere Evropa”, direktor pozorišta u Briselu i šef letnjeg festivala u Eks-an-Provansu.
Opera se, medjutim, i dalje smatra skupom, elitističkom umetnošću, što će biti jedna od tema o kojoj će biti reči na skupu u “Pariskoj operi” koji se održava od petka do nedelje.
Na tom skupu učestvovaće umetnici, mladi iz čitave Evrope i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
U pariskoj Kinoteci će u isto vreme biti organizovana retrospektiva "operskih" filmova, poput Mocartove “Čarobne frule” koju je 1975. godine snimio Ingmar Bergman, a nedavno i Kenet Brana, ili pak Pučinijeve “Madam Baterflaj” koju je na veliki ekran preneo Frederik Miteran, reditelj i scenarista, nećak bivšeg predsednika, Fransoa Miterana.
Predvidjeno je da slične manifestacije budu održane i 2008. i 2009. godine.
(Tanjug)
