Američka policija je u nedelju u San Francisku uhapsila Erika Hanta, osumnjičenog za napad na Elija Vizela, dobitnika Nobelove nagrade za mir i aktivistu za ljudska prava.
Hant je uhapšen pod optužbom da je početkom februara u San Francisku pokušao da otme Vizela, lažno se predstavljajući kao novinar, ali se plan izjalovio pošto je Nobelovac počeo da vrišti po izlasku iz lifta.
Osim otmice, Hant je optužen za zlostavljanje starije osobe, uhodjenje, nelegalno zatvaranje i podsticanje verske i rasne mržnje. Hunt je, navodno, pripadnik antisemitske grupe čija se baza nalazi u Australiji.
Vizel (79) koji je dobio Nobelovu nagradu za mir 1986, je autor više od 40 knjiga od kojih je najpoznatija "Noć", uspomene u kojima je opisao svoja iskustva tokom Holokausta i zatočeništva u koncentracionom logoru.
Vizela su 1944. zajedno sa porodicom iz Rumunije deportovale madjarske pronacističke vlasti u koncentracioni logor Aušvic-Birkenau.
Vizel se kao politički aktivista borio za državu Izrael, protiv stradanja sovjetskih i etiopskih Jevreja, u prilog žrtava aparthejda u Južnoj Africi, i nasilno nestalih lica u Argentini, tvrdio da su Bošnjaci bili predmet etničkog čišćenja tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji ranih 1990-tih, za prava Misiko Indijanaca u Nigaragvi, i zagovarao stvar Kurda.
Vizel je nedavno izrazio i podršku intervenciji u Darfuru u Sudanu.
(Tanjug)
Hant je uhapšen pod optužbom da je početkom februara u San Francisku pokušao da otme Vizela, lažno se predstavljajući kao novinar, ali se plan izjalovio pošto je Nobelovac počeo da vrišti po izlasku iz lifta.
Osim otmice, Hant je optužen za zlostavljanje starije osobe, uhodjenje, nelegalno zatvaranje i podsticanje verske i rasne mržnje. Hunt je, navodno, pripadnik antisemitske grupe čija se baza nalazi u Australiji.
Vizel (79) koji je dobio Nobelovu nagradu za mir 1986, je autor više od 40 knjiga od kojih je najpoznatija "Noć", uspomene u kojima je opisao svoja iskustva tokom Holokausta i zatočeništva u koncentracionom logoru.
Vizela su 1944. zajedno sa porodicom iz Rumunije deportovale madjarske pronacističke vlasti u koncentracioni logor Aušvic-Birkenau.
Vizel se kao politički aktivista borio za državu Izrael, protiv stradanja sovjetskih i etiopskih Jevreja, u prilog žrtava aparthejda u Južnoj Africi, i nasilno nestalih lica u Argentini, tvrdio da su Bošnjaci bili predmet etničkog čišćenja tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji ranih 1990-tih, za prava Misiko Indijanaca u Nigaragvi, i zagovarao stvar Kurda.
Vizel je nedavno izrazio i podršku intervenciji u Darfuru u Sudanu.
(Tanjug)
