Dugo očekivana rekonstrukcija zgrade stare više od stotinu godina trebalo bi da počne uskoro, a ministar kulture Bratislav Petković je obećao da će Narodni muzej biti otvoren na jesen ove godine.
Prostor gde se čuva naše najvrednije umetničko blago trebalo bi, kaže ministar, već u oktobru da jednim delom bude otvoren za posete.
"Odustali smo od megalomanskih projekata rekonstukcije, za to nema novca, rešili smo da uradimo ono što je moguće, sanaciju Narodnog muzeja, kako bi on svoja vrata otvorio što pre", istakao je Petković i dodao da bi polovinom naredne godine trebalo da bude otvoren i Muzej savremene umetnosti.
Vršilac dužnosti direktora Narodnog muzeja u Beogradu Bojana Borić Brešković kaže da je završen projektni zadatak i da ga ekipa stručnjaka iz "Mašino projekta" uveliko razrađuje.
"Planirano je da sanacija traje tri godine, a prostor će fazno biti otvaran, kako koji deo bude saniran. Ove godine dobili smo 130 miliona a, dalje će sredstva od ukupno milijardu i 300.000 dinara biti dodeljena po fazama radova", rekla je ona za "Novosti".
Prema njenim rečima, prvo će biti sanirani depo, Atrijum, krov, instalacije i protivpožarna zaštita.
Narodni muzej u Beogradu osnovan је 1844. i najstarija je muzejska ustanova u Srbiji, a zgrada je još sedamdesetih proglašena za najugroženiji objekat u kome je smeštena neka ustanova kulture, međutim u nju se ni posle toga nije ulagalo. Najgore je što objekat rapidno propada, a krov već godinama prokišnjava...
Svaka Vlada u proteklih skoro dve decenije je imala u planu da ga obnovi, ali od toga nije bilo ništa, pa tako Narodni muzej već celu deceniju nema ni stalnu postavku.
Muzej je 1848. imao samo 79 eksponata, to su bile antikne kovanice, povelje, diplome, rukopisi, par štampanih antiknih knjiga, alati, posuđe i par statua. Muzej je zajedno sa bibliotekom 1863. smešten u jedno krilo Kapetan Mišinog zdanja.
Biblioteka je 1881. izdvojena i od tad muzej deluje kao samostalna ustanova, a muzej je 1892. preseljen u zgradu braće Veličković, kod današnjeg Filološkog fakulteta. Međutim, 1922. je preseljen u kuću Raše Miloševića u ulicu Miloša Velikog 58. Od 1930. se zove Istorijsko-umetnički muzej, on se 1935. spaja sa Muzejom savremene umetnosti pod novim imenom - Muzej kneza Pavla i seli u zgradu Novog dvora koja je za javnost otvorena 1936.
Posle Drugog svetskog rata dobio je današnji naziv - Narodni muzej a, 1952. je preseljen u sadašnju zgradu u srcu Beograda koja je podignuta 1903. za tadašnju državnu hipotekarnu banku.
Danas Narodni muzej ima u svom fundusu više 400.000 predmeta iz Srbije i okolnih zemalja u svojim arheološkim i istorijsko-umetničkim zbirkama, a samo u Odjelu za numizmatiku ima oko 300.000 kovanica, medalja i pečata od grčkih i rimskih preko srednjevekovnih do modernog doba...
I pored svega toga, Narodni muzej je jedna od najzapuštenijih ustanova kulture, a davno postavljene skele za sanaciju za koju je i pokojni Zoran Đinđić prikupljao novac, godinama čekaju majstore. Nadajmo se da će i one ove jeseni biti uklonjene i da će jednoj od najlepših zgrada u centru srpske prestonice biti vraćen stari sjaj.
(MONDO)
"Odustali smo od megalomanskih projekata rekonstukcije, za to nema novca, rešili smo da uradimo ono što je moguće, sanaciju Narodnog muzeja, kako bi on svoja vrata otvorio što pre", istakao je Petković i dodao da bi polovinom naredne godine trebalo da bude otvoren i Muzej savremene umetnosti.
Vršilac dužnosti direktora Narodnog muzeja u Beogradu Bojana Borić Brešković kaže da je završen projektni zadatak i da ga ekipa stručnjaka iz "Mašino projekta" uveliko razrađuje.
"Planirano je da sanacija traje tri godine, a prostor će fazno biti otvaran, kako koji deo bude saniran. Ove godine dobili smo 130 miliona a, dalje će sredstva od ukupno milijardu i 300.000 dinara biti dodeljena po fazama radova", rekla je ona za "Novosti".
Prema njenim rečima, prvo će biti sanirani depo, Atrijum, krov, instalacije i protivpožarna zaštita.
Narodni muzej u Beogradu osnovan је 1844. i najstarija je muzejska ustanova u Srbiji, a zgrada je još sedamdesetih proglašena za najugroženiji objekat u kome je smeštena neka ustanova kulture, međutim u nju se ni posle toga nije ulagalo. Najgore je što objekat rapidno propada, a krov već godinama prokišnjava...
Svaka Vlada u proteklih skoro dve decenije je imala u planu da ga obnovi, ali od toga nije bilo ništa, pa tako Narodni muzej već celu deceniju nema ni stalnu postavku.
Muzej je 1848. imao samo 79 eksponata, to su bile antikne kovanice, povelje, diplome, rukopisi, par štampanih antiknih knjiga, alati, posuđe i par statua. Muzej je zajedno sa bibliotekom 1863. smešten u jedno krilo Kapetan Mišinog zdanja.
Biblioteka je 1881. izdvojena i od tad muzej deluje kao samostalna ustanova, a muzej je 1892. preseljen u zgradu braće Veličković, kod današnjeg Filološkog fakulteta. Međutim, 1922. je preseljen u kuću Raše Miloševića u ulicu Miloša Velikog 58. Od 1930. se zove Istorijsko-umetnički muzej, on se 1935. spaja sa Muzejom savremene umetnosti pod novim imenom - Muzej kneza Pavla i seli u zgradu Novog dvora koja je za javnost otvorena 1936.
Posle Drugog svetskog rata dobio je današnji naziv - Narodni muzej a, 1952. je preseljen u sadašnju zgradu u srcu Beograda koja je podignuta 1903. za tadašnju državnu hipotekarnu banku.
Danas Narodni muzej ima u svom fundusu više 400.000 predmeta iz Srbije i okolnih zemalja u svojim arheološkim i istorijsko-umetničkim zbirkama, a samo u Odjelu za numizmatiku ima oko 300.000 kovanica, medalja i pečata od grčkih i rimskih preko srednjevekovnih do modernog doba...
I pored svega toga, Narodni muzej je jedna od najzapuštenijih ustanova kulture, a davno postavljene skele za sanaciju za koju je i pokojni Zoran Đinđić prikupljao novac, godinama čekaju majstore. Nadajmo se da će i one ove jeseni biti uklonjene i da će jednoj od najlepših zgrada u centru srpske prestonice biti vraćen stari sjaj.
(MONDO)
