Već godinama se vodi polemika da li muzeji u Beogradu rade. Kao simbol "zaspalosti" ovih institucija svima služi zgrada Narodnog muzeja koja je već deset godina u fazi rekonstrukcije, a skele koje je okružuju deluju prilično odbojno na prolaznike.

"Ukoliko malčice pažljivije pogledate, videćete banere o izložbama, međutim, oni stoje na ćošku, pa ih očigledno ljudi ne primećuju", smatra Gordana Grabež, operativna direktorka.

Istina je da je zgrada Narodnog muzeja u veoma lošem stanju, da su prvi apeli za rekonstrukcijom počeli još osamdesetih godina prošlog veka, a da se poslednje veće ulaganje u održavanje desilo još šezdesetih, međutim, zaposleni u ovoj instituciji se svakodnevno trude da muzej funkcioniše što je normalnije moguće u datim uslovima.

Nažalost, uslovi su takvi da se izložbe mogu održavati samo u atrijumu, dok je uz specijalno angažovanje zaposlenih delimično osposobljen prvi sprat da primi određene predmete iz bogatog fonda muzeja.

"Mi nemamo uslove za stalnu postavku, ali organizujemo periodične programe, pa je tako sada u toku izložba posvećena obeležavanju 900 godina od rođenja Stefana Nemanje na nedavno osposobljenom prostoru prvog sprata", izjavila je Grabež.

Još jedan muzej koji je silom prilika i dalje pod rekonstrukcijom je Muzej savremene umetnosti.

"Naša glavna zgrada je u rekonstrukciji već šestu godinu, iako to nisu radovi koji bi trebalo da traju toliko dugo. Imamo nekih naznaka da bi zgrada trebalo da bude sređena do 2016. godine, a za sada mi izlažemo u našim legatima, među kojima su legat Čolaković na Dedinju, legat Petra Dobrojevića u Ulici kralja Petra, Salon Muzeja savremene umetnosti u Pariskoj ulici", objasnio nam je Vladislav Šćepanović, vršilac dužnosti direktora Muzeja savremene umetnosti.

Bez obzira što je muzej praktično ostao bez svoje glavne zgrade, zaposleni planiraju za 2014. organizovanje nekoliko izložbi najznačajnijih svetskih imena moderne umetnosti.

Prostor je problem i za Prirodnjački muzej koji ne poseduje svoju zgradu od osnivanja 1895. godine, iako ima zavidnu zbirku od 1.500.00 primeraka iz sveta prirode.

Uprkos tome, samo u 2012. Prirodnjački muzej je organizovao 18 izložbi i ostvario rekord u broju poseta u poslednjih deset godina sa fantastičnih 283.603 posetilaca.

Kako kaže PR ovog muzeja, Aleksandra Savić, stalni prostor muzeja je problem na kojem se konstantno radi, ali muzej iz ovog razloga ne može da pauzira s radom i čeka trenutak kada će im neka zgrada biti odobrena.

S obzirom na situaciju u državi, ne čudi činjenica da većina muzeja radi u uslovima koji su daleko od idealnih, ali je najvažnije da oni ne prestaju da funkcionišu uprkos svemu, i da zaposleni u ovim institucijama ne propuštaju priliku da posetiocima pokažu nešto od blaga koje čuvaju.

Upravo zato je bitno da se što veći broj građana upozna sa činjenicom da muzeji rade, a jedna od najaktivnijih pobornica za taj cilj je Tina Kaplani, koja je čak otvorila istoimeni blog.

"Kada nekom pomenem da pratim rad muzeja u Srbiji što za moj blog, što za master rad, ljudi me začuđeno gledaju i komentarišu: 'Koje muzeje?' ili 'Ambiciozno si to zamislila – pa, kod nas ni jedan muzej ne radi!', priča nam Tina.

Istina je da su napori zaposlenih vredni truda, a Tina predlaže i kako bi muzeji mogli još bolje i lakše da predstave svoj rad široj publici.

"Jedan od načina promovisanja koji itekako može da pomogne muzejima jesu društvene mreže, na Twitter-u i Facebook-u ljude mogu da informišu izložbama, o tome šta se nalazi u fondu muzeja, a možda ne postoje uslovi da se izloži i to je sjajna stvar upravo za muzeje koji imaju problema sa prostorom. Neki od najpoznatijih svetskih muzeja često fotografije čitave izložbe postavljaju na Pinterest ili Tamblr", objasnila nam je Tina.

Za sada, nacionalni muzeji mogu jedino da računaju na našu podršku, jer pomoć i pažnju države nemaju već godinama i pitanje je kada će je dobiti.