Pod sloganom "Sanjaj. Stvaraj. Promeni. Postani" održana je treća TEDxNoviSad konferencija u cilju širenja vrednih i pozitivnih ideja.
Novosadska TEDx konferencija je započela govorom Gordane Čomić o ženskom snu, pravu na izbor, jednakost i ljudskim pravima. U svom obraćanju publici ona se osvrnula na činjenicu da se zakonom ne mogu zabraniti predrasude, ali može ponašanje zasnovano na njima.
"Moj san je da otvorimo poglavlje u kome ćemo zajedno utvrditi da je menjanje uloge muškarca u poslednjih 100 godina proizvelo posledice na živote muškaraca za koje znamo ili ne znamo, a da o tome niko ne razgovara. Kada smo počele da se borimo za ženska prava otvorila se tema šta je to ženski identitet: zašto se ja rađam, da li sam tu da slušam i da samo sledim druge i brinem o drugima, da li imam pravo na izbor, da li imam privatnu ili javnu moć. Moja želja je da otvorimo temu za muškarce sa istim ovim pitanjima", rekla je između ostalog predsednica Foruma žena Demokratske stranke i dodala:
"Postoji kratka lista tema koje on deli sa svojim bliskima i u kojima su više i češće opisi emocija, nego što muškarac izgovara šta sanja, šta mu se događa. Šta je to što je novi muški identitet muškaraca XXI veka, bez obzira da li se u njih zaljubljujemo, da li ih rađamo ili su nam drugovi kojima smo dužne isto kao što smo dužne svojim prijateljicama. Zbog toga je moj predlog da mi žene počnemo da sanjamo i muški, da podelimo sa njima svoj san, da razmenimo snove, da menjamo prava i da menajmo modele i za žene i za muškarce. Da napišemo jedan novi, ljudski, muško-ženski dogovor za budućnost".
Jedan od osnivača Kritične mase, Slobodan Šušnjević, predstavio je publici istorijat nastanka ovog novosadskog biciklističkog pokreta, ali i njegovu svrhu, koja se ogleda u povezivanju ljudi koji vole biciklizam i njihovoj borbi za bolje biciklističke uslove u novosadskom saobraćaju. Na kraju svog izlaganja pozvao je sve zainteresovane da se pridruže ovoj inicijativi čiji se članovi okupljaju svakog poslednjeg petka u mesecu u Limanskom parku u 17 časova.
Najzapaženiji nastup imao je Milutin Milošević, koji je govorio o jeziku, narečijima i pravilnom govoru, kao i o upotrebi stranih reči i izraza u srpskom jeziku. On je u svom izlaganju izneo kritiku na račun TV i radio spikera koji nepravilno akcentuju reči. Takođe, ukazao je i na niz nelogičnosti i nepravilnosti u radu koje krase današnje kopi/pejst novinarstvo.
Vladislav Radak se prisutnima obratio rečima da matematika nije bauk i da je svakodnevno koristimo, a da toga nismo ni svesni. Takođe, ukazao je na činjenicu da ne moramo biti genijalci da bismo bili dobri matematičari. Primerom da je svakodnevno koristimo prilikom izbegavanja čekanja u dugim redovima na aerodromu pojasnio je svoju tvrdnju. Tokom izlaganja ukazao je da deci ne treba objašnjavati matematičku teoriju, već da im treba dati zadatak i gledati kako razvijaju svoje rešenje. Zapravo, kod dece treba razvijati logiku, a ne učenje napamet.
Aleksandra Savić, načelnica Odeljenja za edukaciju, komunikaciju i marketing Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, pričala je o značaju muzeja i zašto su nam oni i dalje potrebni. Cilj muzeja je da bude što manje eksponata, a što više instalacija. Jedna od važnih činjenica je i ta da muzeji mladima mogu pružiti spoj edukacije i zabave. Ako se mladima privuče pažnja pravim programom tj. temama koje ih zanimaju, onda će sigurno posećivati muzeje.
