Doktorka Stefani Dejli sa Oksforda otkrila zašto istraživači nisu nikada otkrili lokaciju jednog od sedam svetskih čuda - tražili su ga na pogrešnom mestu.
Izgrađeni su oko 600. godine pre nove ere, ali su mnogi verovali da su tekstovi koji ih opisuju "pričaju priču", odnosno da su Viseći vrtovi samo mit pošto nije bilo fizičkih dokaza o postojanju ovog arhitektonskog čuda.
Istraživači su vredno tragali za ovim svetskim čudom na mestu drevnog Vavilona u Iraku, a trebalo je da gledaju nekih 500 kilometara dalje! U drevnom gradu Ninivi, kaže Stefani Dejl.
Ona tvrdi da pažljivo proučavanje tekstova na klinastom pismu pokazuje da se takozvani Semiramidini vrtovi nisu nalazili u Vavilonu, već 560 kilometara severnije - u drevnoj Ninivi. Stefani Dejli je do ovog otkrića došla proučavajući drevne tekstove koji se čuvaju u Britanskom muzeju.
Prema starim tekstovima, nastalim mnogo posle izgradnje vrtova, Nabukodonosor II ih je sagradio za svoju ženu Semiramidu. Ipak, u tekstovima koje su pisali sam vladar i njegova žena nema ni pomena o vrtovima.
Zbog toga je dr Dejli rešila da podrobnije prouči tekstove i otkrila je tekst u kojem se pominje asirski vladar Senaherib, koji je živeo vek pre Nabukodonosora, a osim njega pominju se palata u Ninivi i bašta opisana kao "čudo za sve ljude".
Senaheribov unuk Asubanipal je navodno čak i nacrtao viseće vrtove na zidu palate.
Dejlijeva je u dokumentarcu "Findig Babylon's hanging garden" uporedila drevne i savremene mape kako bi pokazala tačnu lokaciju vrtova, odnosno ruševina palate u kojoj je živeo asirski vladar.
Ona tvrdi da je grad Ninevah bio poznat kao Novi Vavilon, što je dovelo do greške da mislimo da su vrtovi bili u Vavilonu.
