"To je centralni događaj ovog dela sezone, što pokazuje i veliko interesovanje javnosti - naše, ali i izvan Beograda i Srbije", rekao je on na konferenciji za novinare.

Predstava na temu sarajevskog atentata i implikacija tog čina na opštem i ličnom planu, sa fokusom na značaju borbe za slobodu, revolucije, mladosti, realizovana je u koprodukciji Hartefakt fonda, Bitef teatra, Kamernog teatra 55 iz Sarajeva, kazališta Ulises sa Briona i "Testament filma" iz Beograda.

Na leto će imati jadransku turneju, a na jesen gostovati u Zagrebu.

Uloge igraju Milan Marić, Svetozar Cvetković, Marko Janketić, Ermin Bravo i Amila Terzimehić. Dramaturzi su Božo Koprivica i Željka Udovičić, scenografiju potpisuje Dragutin Broz, kostim Darinka Mihajlović, scenski pokret Sonja Vukićević, a muziku Draško Adžić.

Srbljanovićeva je izjavila da je atentat Gavrila Principa na austrougarskog prestolonaslednika Ferdinanda bio samo povod za izbijanje Prvog svetskog rata i da je i njoj bio samo povod za pisanje drame, čija suština nije u istorijskom već ličnom aspektu.

"Proučila sam mnoštvo dokumenata, sve što su napisali članovi Mlade Bosne i svedoci, zapisnike sa suđenja... a onda sam sve to zaboravila i napravila komad koji je pozorišni, nije istorija položena na scenu", rekla je ona.

"Htela sam da se bavim nečim što je izvan-istorijski ili sve-istorijski, što je ljudsko u tim mladima koji su bili revolucionari i napravili gest koji je za mene veliki. Nisam želela da se bavim političkim ili moralnim presudama tog čina, već psihološkim, ljudskim implikacijama koje takav čin nosi sa sobom", istakla je autorka.

Ona je dodala da je dugo želela da radi sa sarajevskim rediteljem Mustafićem i da je srećna što su producenti izašli u susret toj želji, kao i što su u projekat uključeni Svetozar Cvetković (koji igra Apisa) i drugi njoj bliski ljudi.

Mustafić je izjavio da je komad pročitao sa velikim uzbuđenjem i zato što je relativno malo znao o počecima 20. veka u gradu u kojem je rođen i "zato što se od 90-ih godina tom događaju davala bespotrebna politizacija, što je postao prelomna tačka različitih političkih stavova i sukoba, što se preko tog događaja dalje razvijala etnička distanca" u zemlji u kojoj živi.

"Ovaj tekst mi je otvorio drugačiju perspektivu, zanimljivu u spoznajom smislu, jer je njen jezik umetnički, emocionalan, nije samo jezik fakata. Istorija je često takva - zgusnuta u detalju, u momentu, a kod čitanja ove drame osetite zvuk i atmosferu Sarajeva ped rat, vidite i koliko je važno sećati se nekih događaja i ljudi, jer kroz ono čega se i kako se sećate najviše govorite o sebi, o tome kakvi ste vi danas", rekao je on.

Kako je dodao, predstava prikazuje "grupu klinaca koji uznemireno, sa revolucionarnim impulsom, veruju da može da postoji bolji i lepši svet".
"Ođednom vidite koliko je ta nada i utopija važna i koliko je ona iščezla iz vašeg života, iz stvarnosti sadašnjeg trenutka. Počinjete i da zavidite što je to bio početak veka koji je imao velike političke ideje zbog kojih je vredelo čak dati život", izjavio je Mustafić.

Napominjući da je umetnost oplemenjujuća zato što ne arbitrira nego osvetljava likove iz drame, istakao je da sa njima "možete u mnogim stavrima da se identifikujete ako delite vrednosti koje su univerzalne - slobode, socijalne pravde, jednakosti, vere da imamo pravo na lepši i dostojanstveniji život".

"Sve te vrednosti danas nisu u prvom planu, ali ova drama nije istorijska niti politička, ni faktografska, nego lična, univerzalna, potrebna u bilo kojem vremenu", zaključio je Mustafić.

Mladi glumac Milan Marić rekao je da je privilegija raditi predstavu "koja vas se intimno tiče, intrigira i boli, o mladim ljudima, o ideji, o želji, o borbi protiv nepravde, protiv okupatora".

"Sredstvo nije baš najbolje kojim su se izborili, ali ono što je meni najžalije sto godina kasnije jeste percepecija njih danas i to kako su ljudi uspeli da iz sitnih razloga i nacionalističkih poriva preokrenu celu ideju i pogaze njihove žrtve".

"Želim da se ovom predstavom ispriča i shvati ko su bili Princip i Mladobosanci, šta je njima bilo bitno, da se završi "idiotluk" kako je njima bilo bitno da su Srbi, Hrvati ili Bošnjaci. Oni su imali divnu ideju da mogu svi zajedno, da žele svi zajedno i za to doba bili su narpedniji od današnjih intelektualaca", istakao je Marić.

Mlada bosanska glumica Terzimehić izjavila je da je tokom rada na predstavi puno plakala i puuo se smejala, a i puno se promenila. "To je upravo misija umetnosti, da čovek postane bolji. Moj lik Ljubice je fiktivan, ali u toj devojci ima i Marije Bursać i drugih žena heroja o kojima se danas tako malo zna, kao što s malo suštinski zna i o Principu", rekla je ona.