Kako u Srbiji pametno ulagati u zlato i srebro: Svetislav Milutinović u podkastu "Keš ekspert"

Dobrodošli u MONDO podkast "Keš ekspert", edukativni razgovor o finansijama sa stručnim sagovornicima, koji obrađuje teme upravljanja novcem iz ugla koji je svakome lako razumljiv.

"Plemeniti metali su pre svega zlato, srebro i platina, a potom i posmijum, rodijum, ruterijum, iridijum. Od svih je najpoznatije zlato, srebro, još iz antičkog doba, u 16. veku počinje da se koristi platina, u ovom obliku, a ostali plemeniti metali su novijeg datuma."

Kako se trguje plemenitim metalima?

"Ukoliko želite da trgujete plemenitim metalima to možete učiniti na dva načina. Prvi je da kupimo fizičko tzv. investiciono zlato. Ode se u neku menjačnicu, juvelirnicu, zlataru i zlato se kupi fizičkom obliku, što može biti u listićima, apoenima, polugama... Drugi način je kroz ugovore na razliku u ceni. To znači da nemate fizičko zlato ili srebro, nego se "kladite na cenu" da li će ići na gore ili dole. To "kladite se" je kolokvijalni izraz, faktički samo raspolažete razlikom u ceni. Ako nešto kupite jeftinije, skoči cena, vi za tu razliku knjižite profit.

Primera radi, ako trenutno na berzi zlato košta 100, vi uđete u kupovinu na toj poziciji. Cena poraste za 10, 20, praktično je samo cena ono čime se trguje. Tek kad se uknjiži dobitak,  naplati se taj profit. Isto tako može da se trguje i kada pada cena, na isti način. Ako padne, vi knjižite dobitak.

Cena zlata se menja iz nekoliko razloga, ovaj metal je najpodložniji geopolitičkim rizicima, tu je najosetljivije, a potom i promenama kamatnih stopa, potom zbog promena na tržištu kapitala, tržištu hartija od vrednosti itd. Prva dva razloga su najčešća."

Da li se isplati uladanje u zlato?

"Definicija zlata je 'čuvar vrednosti'. To znači da nešto što ste, recimo, pre sto godina mogli da kupite za određenu količinu zlata, isto možete i sada. Znači da ste u jednom trenutku vremenskog perioda, koji vi određujete, sačuvali vrednost svog novca. Da ste taj novac imali u nekim drugim oblicima, držali u banci, zbog ratova i inflacije novac je izgubio vrednost i pretpostavljam da ne biste mogli da kupite isto, kao što je to slučaj sa zlatom.

Auto je pre 100 godina koštao pola kilograma zlata, i dan danas za pola kilograma zlata možete da kupite neki prosečan automobil, tako da zlato ne podleže nikakvim stvarima koje imaju veliki uticaj na banke i druge vidove ulaganja koje ljudi koriste. Cena varira, ide i ima svoj tok. Ali hoću da vam objasnim zašto se zove čuvar vrednosti. 

Cenu određuje tržište. Zato kao i ostali finansijski instrumenti, sve što je podložno trgovini na berzama, podložno je potražnji i ponudi. Berza, ta nevidljiva ruka tržišta, određuje cenu zlata i svega što je dostupno trgovini."

Da li zlato nestaje?

"Zlato je ograničenog resursa. Možda ćemo još 15-20 godina imati nalazišta rude u kojima se može vaditi zlato. U jednom trenutku ga neće više biti i to što se iskopalo, iskopalo se. Onda će svet početi da trguje onim što ima i to će sigurno imati uticaja na cenu.

Međutim, zlato je nešto što ćete moći i za sto godina da prodate u nekom obliku. Ako je već izdržalo neki zub vremena od više milenijuma, kad je pronađeno, mislite da neće za 100 godina ako bude civilizacije imati svoju vrednost?"

Mogu li fizička lica sama ulagati?

"Naravno. Imate kompanije koje se time bave, imate zlato u različitim gramažama, recimo u listićima od 2, 5, 10, 50 grama i možete tako da ga kupite u fizičkom obliku. Zašto je to zlato u malo nezgodnijem obliku za trgovinu?

Vi to kupite, pa kad prodate onda opet morate da idete i prodate juvelirnici ili nekom fizičkom licu. Ovo što mi nudimo prodajete od kuće. Uzmete laptop, računar, našu platformu koju možete da skinete na sajtu Kapital.rs, imate i zlato i srebro i platinu i paladijum...

To su izvedene hartije od vrednosti, nije fizičko trgovanje, već trgovanje sa razlikom u ceni. Vi samo idete na to kad se promeni cena, što je mnogo elegantnije. Jednim klikom na računar, možete da zaradite. U svakom trenutku se menja cena, u svakom danu, satu, minutu. Kao i sa svakom robom koja se nalazi na berzi, možete i da izgubite, berza je to.

Ako imamo povećane geopolitičke rizike, kao što sada imamo rat u Evropi i na Bliskom istoku, znate da će doći do porasta cene zlata. Nije to kocka nego predviđanje za budućnost. Ako znamo da su cela Evropa, ceo svet, sve centralne banke počele da smanjuju sve kamatne stope koje su bile visoke od kovida, to je isto nešto što zlato hrani, daje mu na ceni.

Kod trgovine zlatom nemate prinos, samo ono što bude poraslo u ceni, što dobijete na razlici. Sa zlatom imate najmanje rizika, zato ga zovu 'čuvarem vremena', tzv. sigurno utočište.

Baš zato, kad je nesigurno vreme, kada se misli na geopolitičke okolnosti ili neki problem u ekonomiji (velika inflacija, poremećaj u tržištu), onda veliki investitori "beže" u zlato i čekaju da vide šta će se dešavati."

U šta se najviše ulaže u Srbiji?

"Rekao sam, u zlato, pa onda srebro jer je pokazalo da ima ista svojstva, s tim što je možda profitabilnije, jer se koristi i u industrijskoj proizvodnji mnogo više nego zlato, pa onda i u auto-industriji, elektronici i ima veću primenu.

Način trgovine zavisi od afiniteta. Neko hoće da ima fizičko zlato, kupi nakit koji čuva u nekim sefovima u kući ili banci. S druge strane, kod drugog vida trgovine kupac faktički nema zlato nego virtuelno kupuje na platformi. Kako to izgleda na primeru: zlato košta 100, vi kupite gram po 100 dinara i čekate. Tad ste ušli u tu kupovnu poziciju. Cena skoči na 110, zaradili ste 10 dinara i odlučite da nećete više da čekate. Zatvorite poziciju i tad ste zaradili razliku."

Kakvi su rizici?

"Rizici su kao i ostali finansijski instrumenti. Kako se kreću cene na berzama plemenitih metala, tako se kreću i cene kod nas. To je jedna pijaca, sistem spojenih sudova. Ne može da se desi da berza u Frankfurtu posluje dobro, a loše u Americi.

Što se sigurnosti ulaganja tiče, to je vekovna stvar. Ako hoćete da sačuvate novac i nemate nikakav prinos, kupite zlato, stavite ga u trezor ili slamaricu, čuvate i čekate. Neko kupuje da bi poklonio detetu za nekoliko godina i to zlato ima istu vrednost kao kad ga je kupio, nije izgubio ništa, ali ni dobio. Na duži vremenski period ne možete sa zlatom da izgubite, pogotovo ako se vratimo na ono da za 15-20 godina neće biti više zlata. Očigledno je da će doći do manje ponude i veće potražnje i cena će skakati.

Ima mnogo više poslova i biznisa koji će vam doneti više para od zlata. Možete uzeti 100 hiljada evra, kupiti nekretninu, iznajmiti stanarima, kiriju koju uzimate svakog meseca i zarađujete novac. Ali može se desiti da dođe do toga da se nekretnina sruši, dođe do poplava, kao što se dešava u svetu ili kao što je bilo u Americi 2008. godine, da padnu cene.  Zlato je uvek imalo vrednost."

Kako ide trgovina drugim metalima?

"Pomenuo sam i srebro, platinu, platinumske metale koji su manje poznati jer se koriste samo u nekim industrijama (avio-industrija, auto-industrija, medicina) i imaju neku priču u svojstvu legure i nisu toliko popularni za trgovinu. Paladijum je nešto za šta zna svako ko vozi kola, kao i platina. Oni se koriste za katalizatore, ne postoji auto bez tog dela. Paladijum je metal koji najviše Kinezi koriste, Rusi ga najviše proizvode, nezamenljiv je u auto-industriji.

Platina je druga priča. Kada imate belo zlato ono je oplemenjeno nekom platinom. Što se srebra tiče povezano je sa zlatom. Postoji taj trend da kad cena zlata raste raste i srebro."

Gde građani mogu da se informišu o investiranju?

"Kod nas u firmi. Imamo odličan tim ljudi, ali sve zavisi kakvi su afiniteti. Da li žele da kupe da imaju u fizičkom obliku, što se obavlja u juvelirnicama i zlatarama ili da trguju i da im to bude izvor prihoda.

Za one koji žele da trguju, tu je tim ljudi, mi imamo licencu Komisije hartije od vrednosti i što se pravne sigurnosti tiče sve je jasno. Poslujemo pod jurisdikcijom naših vlasti i Komisije za hartije od vrednosti."

Kako može da se unovči kupljeno ili dobijeno zlato?

"To je stvar afiniteta, potrebe i prilike. Interesantno je da su manje gramaže zlata skuplje od većih i to iz praktičnih razloga. U slučaju prodaje, najlakše će se prodati taj deo koji je gram težak. S druge strane vlasnik poluge će u slučaju prodaje morati da je nosi zlataru da je pretopi jedan deo, što su dodatni troškovi.

Pitanje je kako ćete to uraditi ako, primera radi, u nekoj budućnosti možda dođe do havarije, nema zlatara i nema ko da pretopi. Generalno gram, 5, 10 nije nešto mnogo, ali ko hoće da sačuva korisno je i praktičnije, sve zavisi od namene zašto se kupuje. U svakom slučaju, zlato je najsigurnije za ulaganje. Valute u ratovima gube vrednost, imali smo to u bliskoj istoriji. Sa zlatom to ne može da se desi, nemoguće je. Otkako je sveta i veka zlato je nešto što je bilo značajno i dobro."