Direktorka Narodnog muzeja u Beogradu Tatjana Cvjetićanin izjavila je da je još u toku tehnička kontrola glavnog projekta rekonstrukcije Narodnog muzeja, kao i izgradnja depoa za smeštanje muzejskih zbirki i fondova, tako da će iseljavanje iz zgrade, planirano za avgust, prema sadašnjim procenama, kasniti mesec dana.
"Ako ostanemo na tim malim pomeranjima, to je još odlično", rekla je ona u intervjuu Tanjugu, napomenuvši da bi posle iseljenja nacionalnog kulturnog blaga i zaposlenih, zgrada muzeja bila pretvorena u gradilište.
Narodni muzej bi, prema planu, u "novi život" ponovo trebalo da krene 10. maja 2010. godine.
Tatjana Cvjetićanin je objasnila da je tehnička kontrola glavnog projekta, u okviru koga je 37 projekata i sedam elaborata, pri kraju.
Uradjeno je 90 odsto tog posla koji je nezaobilazan ne samo zato što na njega obavezuje zakon, već zato što je preduslov da sve u muzeju bude uradjeno na najbolji način.
U pitanju je, kako je rekla, kontrola svakog detalja, do toga, na primer, da li je utičnicama odabrano pravo mesto.
"Kamioni će, nadam se, u septembru da nose predmete iz muzeja. Ništa još iz muzeja nije izašlo. Sve je tu", rekla je Cvjetićanin.
O kolikom blagu je reč govori i to što će biti potrebno 120 kamiona, nosivosti pet tona, da tokom šest dana iz muzeja iznesu najveći deo kolekcije, ilustrovala je ona.
Uradjen je veliki posao, ne samo zato što je upakovano oko 400.000 predmeta, od kojih oko 200.000 numizmatičkih primeraka, već što se konačno precizno zna čime raspolaže naconalni muzej, što je prvi put sve popisano i kodirano, bez šanse da bude zatureno. Direktorka Narodnog muzeja je napomenula da o detaljima koji se tiču preseljenja i skladištenja kulturnih dobara šira javnost iz razumljivih bezbednosnih razloga nije obaveštavana, ali da su nadležni o svemu bili detaljno upoznati.
"Nadležna ministarstva sa odgovarajućim službama, ne samo da su bila informisana o svim aspektima, već su ih i odobrila u svakoj fazi i detalju", rekla je direktorka Narodnog muzeja.
Ona je podsetila da je Vlada 20. jula prošle godine odobrila rekonstrukciju muzeja, kao i skladištenje i transport kulturnih dobara sa imenom firme koja će to uraditi i cenom posla.
Novo zdanje Muzeja, osnovanog 1844. godine, koji sa 400.000 eksponata obuhvata 9.000 godina istorije i kulture civilizacija sa ovih prostora, prema projektu prof. dr Milana Rakočevića, raspolagaće sa 13.500 kvadratnih metara prostora, za trećinu više nego sada. Izlagački prostor biće veći za 250 procenata.
Pored potpuno novog gradjevinskog rešenja zgrade, koja će sačuvati, praktično, samo fasadu, ona će zadovoljavati sve svetske muzeološke standarde, počev od klimatizacije i čuvanja eksponata, koji su sada potpuno nebezbedni, pre svega, zbog vlage.
Neće biti rušeno samo ono što predstavlja istorijat tog zdanja, izgradjenog 1803. godine, i to će biti rekonstruisano s posebnom pažnjom.
(Tanjug)
"Ako ostanemo na tim malim pomeranjima, to je još odlično", rekla je ona u intervjuu Tanjugu, napomenuvši da bi posle iseljenja nacionalnog kulturnog blaga i zaposlenih, zgrada muzeja bila pretvorena u gradilište.
Narodni muzej bi, prema planu, u "novi život" ponovo trebalo da krene 10. maja 2010. godine.
Tatjana Cvjetićanin je objasnila da je tehnička kontrola glavnog projekta, u okviru koga je 37 projekata i sedam elaborata, pri kraju.
Uradjeno je 90 odsto tog posla koji je nezaobilazan ne samo zato što na njega obavezuje zakon, već zato što je preduslov da sve u muzeju bude uradjeno na najbolji način.
U pitanju je, kako je rekla, kontrola svakog detalja, do toga, na primer, da li je utičnicama odabrano pravo mesto.
"Kamioni će, nadam se, u septembru da nose predmete iz muzeja. Ništa još iz muzeja nije izašlo. Sve je tu", rekla je Cvjetićanin.
O kolikom blagu je reč govori i to što će biti potrebno 120 kamiona, nosivosti pet tona, da tokom šest dana iz muzeja iznesu najveći deo kolekcije, ilustrovala je ona.
Uradjen je veliki posao, ne samo zato što je upakovano oko 400.000 predmeta, od kojih oko 200.000 numizmatičkih primeraka, već što se konačno precizno zna čime raspolaže naconalni muzej, što je prvi put sve popisano i kodirano, bez šanse da bude zatureno. Direktorka Narodnog muzeja je napomenula da o detaljima koji se tiču preseljenja i skladištenja kulturnih dobara šira javnost iz razumljivih bezbednosnih razloga nije obaveštavana, ali da su nadležni o svemu bili detaljno upoznati.
"Nadležna ministarstva sa odgovarajućim službama, ne samo da su bila informisana o svim aspektima, već su ih i odobrila u svakoj fazi i detalju", rekla je direktorka Narodnog muzeja.
Ona je podsetila da je Vlada 20. jula prošle godine odobrila rekonstrukciju muzeja, kao i skladištenje i transport kulturnih dobara sa imenom firme koja će to uraditi i cenom posla.
Novo zdanje Muzeja, osnovanog 1844. godine, koji sa 400.000 eksponata obuhvata 9.000 godina istorije i kulture civilizacija sa ovih prostora, prema projektu prof. dr Milana Rakočevića, raspolagaće sa 13.500 kvadratnih metara prostora, za trećinu više nego sada. Izlagački prostor biće veći za 250 procenata.
Pored potpuno novog gradjevinskog rešenja zgrade, koja će sačuvati, praktično, samo fasadu, ona će zadovoljavati sve svetske muzeološke standarde, počev od klimatizacije i čuvanja eksponata, koji su sada potpuno nebezbedni, pre svega, zbog vlage.
Neće biti rušeno samo ono što predstavlja istorijat tog zdanja, izgradjenog 1803. godine, i to će biti rekonstruisano s posebnom pažnjom.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.