U prisusustvu predsednika SANU Nikole Hajdina, članova Akademije , medija i gostiju, novinarki Tanjuga Sonji Atanasijević je za knjigu "Vazdušni ljudi" nagradu, umesto predsednika Upravnog odbora zadužbine Branka Ćopića, akademika Svetozara Koljevića, priznanje dala član UO Zadužbine akademik Nada Milošević Đorđević.

Ovo priznanje je Ranku Jovoviću za knjigu stihova "Čekajući jakobince" u izdanju Srpske književne zadruge, uručio član UO zadužbine akademik Matija Bećković.

U obrazloženju jednoglasne odluke članova odbora Zadužbine u kome su još i akademik Dušan Kovačević i akademik Milosav Tešić, koje je pročitao Tešić, navodi se da je u konkurenciji za nagradu bilo više "značajnih književnih ostvarenja objavljenih u 2013. godini".

Kako je ocenio Upravni odbor u svojstvu žirija, "Vazdušni ljudi" u izdanju "Prosvete" su roman koji je izrastao "u izuzetno pronicljive uvide, u vrludave puteve ljudskog sećanja, čežnji i razočarenja, u čudesnu igru slučajnosti i namera, koje često izneveravaju, a naročito kad se ostvaruju".

"Kao ubedljiva lična priča, "Vazdušni ljudi" su u isti mah i neobično svetlucavo ogledalo ljudske prirode iz svog vremena", ocenio je žiri.

Umesto odsutnog predsednika Zadužbine, opširniju analizu koju je napisao o nagrađenom romanu pod naslovom "Od zavaravanja do samozavaravanja", pročitala je akademik Nada Milošević Djorđević.

"Roman Atanasijevićeve sav je u znaku uspomena i prekrajanja uspomena glavne junakinje Irine, uspomena koje se pomaljaju u vidu snoviđenja, obeleženim onim što je bilo ili možda moglo biti", zapisao je Koljević.

Prema njegovoj oceni, "kroz naizgled sasvim obične pojedinosti, ovaj roman živopisno i duhovito dočarava krhkost i protivrečja, čak i najbližih ljudskih odnosa, čežnju za razumevanjem i nalaženjem, koja se nikad do kraja ne ostvaruje, ali ponegde ipak izviruje iz gliba svakodnevnog emotivnog ljudskog života".

"U znaku tih evokacija, razvijena je igra svetlosti i tame, slutnje, sećanja, nade i razočarenja, težnje za begom u svet snoviđenja u kome će ipak, neprestano bleskati zraci realnosti", naveo je on.

Laureatkinja je u svom govoru naslovljenom "Rađanje pisca", pokušala da odgovori kada je u njoj začeto zrno literarne kreativnosti, da bi zatim tragala za tom božanskom iskrom, koja je od Ćopića stvorila jednog od najvećih srpskih pisaca 20. veka.

U pomno analiziranom celokupnom opusu i životu Ćopića, Sonja Atanasijević je tragajući za materijalnim okidačem koji je od njega stvorio pesnika, romanopisca, pripovedača za decu i odrasle, došla do zaključka da je to događaj koji se desio u tačno određenom trenutku, jer trenutak jedino i postoji, vreme smo izmislili - kažu filozofi, vreme je banalni proces starenja, i gubitak vode u ćelijama.

Tešić kao potpredsednik UO Zadužbine i žirija za nagradu, pročitao je i obrazloženje za dodelu priznanja Jovoviću, u kome se kaže da je on "pevajući o tekućem postkomunističkom dobu nanovo i još neposrednije se potvrdio kao pesnik, pobunjeničke i tribinske naravi, naglašeno emotivne".

"Jovović novo doba doživljava kao preobražaj jednog zla u drugo, koji razorno nagriza i biće pojedinca i kolektivnu duhovno-istorisku svest", ocenio je žiri, i dodao da se "pesnik oglašava u ritmu uzbune, pokazujući izvornu oštrinu i autentičnu sirovost, a na nekom čudesnom odstojanju od njih, naslućuje se sjaj dežurnog oka čiste lirike".

Akademik Bećković je u svom obraćanju podsetio da Jovović pripada naraštaju koji je krenuo u školu nakon Drugog svetskog rata, kada je u čitankama najviše bilo Ćopićevih stihova a on je bio najbolji recitator, što mu nije moglo doneti priznanje s obzirom "da je bio četnički sin".

Govoreći o životnom i književnom putu Ćopića, Bećković je pokazao da je i on prešao teški put od "bojne lire pionira" do "jeretičke priče" i postao simbol pobede i poraza bratoubilačkog rata, borbe dobra i zla ali i muke rađanja slobodne reči i moderne poezije.

Bećković smatra da poezija Ranka Jovovića ima istaknuto mesto u onoj knjizi u kojoj bi bile pesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu.

Živeći u državi u koja ima jezik koji niko ne govori, predaju oni koji ga ne znaju, a uče oni kojima ne treba, Jovović pre grca nego peva, a njegovi škrti stihovi kao da nisu ni pisani, nego noktima izgrebani po golom okrvavljenom kamenju. Njegovi jauci su postali poezija našeg vremena, naveo je on.

Primajući priznanje, čijeg se novčanog dela odrekao u korist žrtava potopom opustošene Srbije, Jovović je održao besedu naslovljenu "Branko Ćopić nije bio srećan".

Vraćajući se na dva prethodna Branka (Radičevića i Miljkovića), Jovović je konstatovao da su sva trojica bili ukleti pesnici "a istorija nas uči i pripoveda da je i srpski narod ukleti narod, a od ukletih se najviše traži, najviše daju čovečanstvu, najslavnije su njihove žrtve".

Polazeći od konstatacije da je o Ćopiću i njegovom delu puno napisano i da o tome ne bi govorio, Jovović je kazao da mu je čast i milo što je dobio ovo priznanje, mada veruje da mnogi misle, "da za jednog pesnika kao što sam ja i nije ova nagrada".

Najnovije i najzanimljivije vesti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.