Karajlić kaže da je od izuzetne važnosti upoznati mlade generacije o tome šta je pozadina Sarajevskog atentata i kakav su "slobodarski i čarobni" entuzijazam nosili Gavrilo Princip i njegovi istomišljenici u "Mladoj Bosni".

Serija će na nov i neuobičajen način osvetliti događaj koji je pokrenuo najveći sukob u dotadašnjoj istoriji čovečanstva.

"Ideja kako je to u stvari bilo, treba da bude približena mladoj publici na pitak način. Ne samo zato što su prestali da čitaju, već zato što smo mi dovoljno veliki i pametan narod da znamo na koji način treba da čuvamo i gajimo ideju o svojoj prošlosti. Samo onaj narod, koji ima toliku snagu da o sebi priča otvoreno i jasno, je veliki narod", rekao je Karajlić.

On je dodao da su brojni svetski autori izneli neistinitu tezu da je Princip terorista, a potom se, očigledno, predomislili, poput autora knjige "Mesečari" Kristofera Klarka.

"Mislim da je i on svestan da je to greška. Zato je pojam terorista zamenio pojmom atentator. Uopšte besmisleno je govoriti da li je bio terorista. Atentat je kao sredstvo borbe za slobodu bio poznat ne samo među Srbima, nego i u Evropi i Americi još u ranom 19. veku. Amerikanci su ubili više svojih predsednika nego što je bilo pokušaja atentata u Bosni", naveo je Karajlić.

On je ukazao da su različite interesne grupe pokrenule jaku propagandu, koja ide u smeru da pokret "Mlada Bosna" i Principa, kao njenog najistaknutijeg člana, prikaže na neistinit način, da bi tako postigli svoje ciljeve na Balkanu, a da je opet "srpski posao" da se na različite načine odbrani.

"Njihov posao je da nam nameću krivicu, a naš je da se branimo. Jedan od razloga zašto mi radimo na seriji je upravo to, da se otkrije kulturna pozadina i umetnički kapacitet, koji je 'Mlada Bosna' imala, jer je to nemerljivo", rekao je Karajlić.

On je podsetio da su neki od članova "Mlade Bosne" bili - najopasniji konspirator svih vremena Mustafa Golubić, od kog je zazirao i sam Staljin, teoretičar Vlado Lacinović, jedan od utemeljivača ideje o ujedinjenoj Evropi Dimitrije Mitrinović, kao i nobelovac Ivo Andrić.

"I imamo čoveka koji je dobio Nobelovu nagradu. On je jedan od retkih nobelovaca koji se rodio u zemlji sa 86 odsto nepismenih. E, taj broj od 86 odsto nepismenih rečito govori u kakvom je stanju bila država BiH i u kakvom je stanju bila inteklektualna i nacionalna svest", zaključio je Karajlić.