Prvi put posle niza godina deveta umetnost, strip, dobio je istaknuto mesto na Beogradskom sajmu knjiga, zahavljujući zemlji domaćinu Italiji i Zografu koji su bili organizatori srpsko-italijanskih susreta strip crtača, autora i izdavača.
Prvi put posle niza godina deveta umetnost, strip, dobio je istaknuto mesto na Beogradskom sajmu knjiga, zahavljujući zemlji domaćinu Italiji i Zografu koji su bili organizatori srpsko-italijanskih susreta strip crtača, autora i izdavača.Zograf, alias Aleksandar Rakezić, čija je popularnost odavno prešla ne granice Srbije već i celoga regiona i koji je stekao izuzetnu popularnost u Italiji, lako je okupio "prvu ligu" svojih italijanskih kolega predvodjenu izdavačem i urednikom Andreom Placi koga su pratili Masimo Semerano i Fabio Ćiviteli.
Pre svojevrsnog stripovskog "džem sešna", ovih italijanskih autora, kojima su se priključile domaće zvezde stripa Darko Perović, Saša Mihajlović i Maja Veselinović, da bi na štandu Italije crtali nekog od omiljenih likova iz italijanskog stripa, održana je uvodna tribina gde su se majstori ove plemenite veštine predstavili jedni drugima i beogradskim fanovima stripa.
Zanimljivo je bilo čuti kako su Ćiviteli koga je u celome svetu proslavilo što je danas glavni crtač stripova o kauboju Teksu Viler i njegov kolega Semerano, crtač izuzetno popularnog serrijala postali uspešni strip autori.
Put ka vrhovima ove umetnosti, izgleda, barem u Italiji vodi preko crtanja stripova od najranije mladosti dok se ne doboije šansa da rade za velike izdavače kao što je Panini, a zatim sledi "šegrtovanje" na manje popularnim serijalima da bi se stiglo da glavnog crtača serijala poput onog o Teksu koji ove godine slavi 60 godina izlaženja i više od sto epizoda.
Na pitanje Tanjuga da li poznaje rad sprskih autora i šta misli o njima Ćiviteli je odgovorio "ovo je prvi put da dolazim u Srbiju, ali već sam u Italiji upoznao jednog pravog majstora iz ovih krajeva kojii radi u Italiji a to je Darko Perović".
On je autor, poznat po serijalu " Magični vetar" o belcu koji živi sa američkim Indijancima , nastavio je Ćiviteli.
"Perović je osoba koja se meni jako dopada, koji je blizu da ostvari veoma specifičan način crtanja i mislim da je jedan najboljih mladih autora u Srbiji" naglasio je on i izrazio žaljenje što nije imao priliku da upozna do sada više srpskih crtača. "Vidim da postoje mnogi autori u Srbiji, i to me veoma veseli" rkao je Ćiviteli.
Zograf, domaćin ovog sjajnog druženja stripomana sa njihovim idolima iz Italije rado se odazvao molbi Tanjuga da oceni kakva je situacija na domaćoj strip sceni u Srbiji.
"Rekao bih da postoji tolika pozitivna energija, kada je strip u pitanju u ovom momentu u ovoj zemlji, da i budućnost stripa kod nas mora biti pozitivna" ocenio je Zograf.
Podsetivši da se svaka generacija autora stripa kod nas od tridesetih godina 20. veka sudarala sa velikim poteškoćama "jer to je deo života u ovoj zemlji" on je izrazio nadu da će ih mladi rešiti isto kao sto su to upele generacije pre njih. Zograf smatra da su i najgore situacije savladavali sa nekom vrstom stvaralačkog inata.
"Verujem da budućnost stripa kao i budućnost bilo koje vrste umetnosti u ovoj sredini, postoji, da je to jedna pozitivna vrednost ,ali nije dovoljno oslanjati se na darovitost naših ljudi ".
Njegov je zaključak da "moramo da negujemo ljude koji se bave stripom, da bismo dobili zauzvrat jednu dobru i snažnu i zanimljivu scenu u nekoj hipotetičkoj budućnosti".
Tragajući za odgovorom kako prolaze malobrojni izdavači stripa u Srbiji obratili smo se najuspešnijem,"Beli put", koji je postoji samo dve godine.
Menadžer za odnose sa javnošću Vladimir Roganović rekao je da je za to vreme objavljeno oko 30 stripova rasporedjenih u četiri biblioteke.
"Mi smo veoma zadovoljni , jer smo uspeli da pokrenemo strip scenu u Srbiji, koja je tokom 15 godina koje su ostale za nama bila zaista na veoma niskom nivou i što se tiče produkcije i što se tiče novih izdanja , mi smo uspeli zahvaljujući dobrim stripovima ,grafičkim novelama a li i aktivnim radom na promocijama, na tribinama da oživimo tu strip scenu".
Roganović je procenio da broj čitalaca stalno raste ali da ih najviše raduje što je jako veliki broj mladih ljudi, kojima su izdanja "Belog puta" praktično prvi prozor u taj svet devete umetnosti.
On je naveo da najveće interesovanje vlada za stripove"Betmena", "Grada greha", "Trista" i "Nadzirači" ali da je strip Hogar Strašni daleko najpopularniji i pored visoke cene već je štampano drugo izdanje.
(Tanjug)
