Posle ovih godinu i po dana, ne samo da nisam izmenio nijedno od svojih uverenja, nego čak nisam promenio ni frizerku, i dalje verujem u kredo lične odgovornosti, izjavio je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac.
On je u intervjuu magazinu CorD, odacio prigovore da "to više nije onaj Tasovac koji je bio na čelu Filharmonije".
"Imam utisak da bi deo javnosti najviše voleo da se posvađam sam sa sobom ili makar da tvitnem nešto protiv vlade u kojoj sedim kako bi se zadovoljila dnevna doza u Srbiji popularnog disidentstva, onog istog disidentstva koji naročito u krugu dvojke spada u višedecenijsku porodičnu tradiciju srpske elite", ocenio je Tasovac.
Naprosto, u trenutku kada uperite prst u nekoga i kažete da je on odgovoran zbog vašeg neuspeha ili opšteg stanja u društvu, tri prsta uvek pokazuju na vas, objasnio je Tasovac i naglasio da se ono što mu se nekada činilo da je moguće uraditi za nekoliko nedelja, u politici može uraditi tek za nekoliko meseci.
Na ovu funkciju sam dočekan sa oduševljenjem i na početku je sve ličilo na jednu izuzetno dobru žurku gde su svi bili srećni i dobro raspoloženi, i gde su očekivanja bila ogromna, podsetio je Tasovac.
Prema njegovoj oceni, verovatno su svi priželjkivali da Ministarstvo kulture i informisanja postane centar političkog entertejnmenta u Srbiji, ali ovo nije zabavan posao, već pre svega veliki rad.
I u trenutku dok su svi bili egzaltirani, ja sam bio ozbiljan i koncentrisan, jer sam dobro znao u šta ulazim i koliko će mi vremena biti potrebno da sagledam situaciju, da napravim mehanizme kako bi se efikasno radilo, da inspirišem ljude oko sebe da poveruju da je to uopšte moguće, i da polako krenemo malim koracima prema uspehu, rekao je Tasovac.
Danas sam zadovoljan, jer se svi zajedno ponosimo postignutim, dodao je on, ali i napomenuo da je svestan da je moguće i više i bolje.
"Neke dublje reforme zahtevaju godine rada. Uloga odgovornog političara je, naravno, da pokuša da to vreme skrati koliko je god to moguće",istakao je Tasovac i potvrdio da će Muzej savremene umetnosti biti otvoren 20. oktobra 2015. godine a Narodni muzej 10. maja 2016. godine.
On smatra da je ovde višedecenijski prisutna kultura kukanja, što se često svodi na jednu vrstu unaprednog traženja opravdanja za sopstveni nerad, neodgovornost i javašluk.
Naravno, postoje i neke opšte okolnosti na koje nikako ne možemo da utičemo i toga takođe moramo biti svesni, jer ipak svakome ko pokuša da bude potpuni kontrolfrik u životu ili u poslu, pre ili kasnije ne gine Palmotićeva, ocenio je Tasovac.
Mene zanima, pre svega, u kakvom profesionalnom okruženju fukncionišu institucije kulture i da li je naša publika zadovoljna onim što im mi nudimo, dodao je Tasovac.
On je, govoreći o festivalima, ukazao da su proteklih decenija proriteti postavljeni prilično provincijalno u uverenju da će broj događaja rezultirati nekakvim kvalitetom.
U umetnosti kvantitet retko prelazi u kvalitet. A mi imamo hiperprodukciju događaja, precizirao je Tasovac, koji smatra da samo kroz jasno postavljanje kriterijuma i mernih jedinica možemo doprineti konsolidaciji vrednosti na kulturnoj sceni.
Upitan u šta bi imalo smisla ulagati danas u Srbiji, kad je o kutluri reč, Tasovac je odgovorio podjednako u ljude, kao i u kapitalne infrastrukturne projekte.
A to pitanje ulaganja razrešavamo na najdemokratičniji način, kroz konkurse na koje aplicira ceo civilni sektor, sve institucije koje nisu na budžetu, i odluke se donose potpuno transparentno, rekao je Tasovac i podsetio da je u februaru raspisan konkurs u 22 oblasti, 16 u kulturi i šest za medije.
Meni se čini da imamo potencijal da se predstavimo kulturom koja nije palanačka, istakao je Tasovac, i ocenio da moramo, pre svega, da se suočimo sa sopstvenim slabostima, da bismo bili u saglasju sa svetom i samim sobom.
Dobre odluke nikada nisu pitanje konsenzusa. I za takvu odluku koju donosim, nakon što saslušam sva potrebna mišljenja, snosim punu odgovornost, naglasio je Tasovac.
On misli da je dobro postupio i kada nije izlazio u javnost sa namerama, već samo kada je imao nešto konkretno da kaže šta je urađeno, od ulaska u program Kreativne Evrope, do donošenja podzakonskih akata u informisanju.
Uostalom, nije moje da ubeđujem javnost koliki je znaćaj činjenice da je, posle više od 10 godina pauze, Ministarstvo prošle godine po prvi put sprovelo otkup dela savremenih dela vizuelne umetnosti. Svako ko istinske brine za srpsku kulturu bi morao to da prepozna i bez moje pomoći, ukazao je Tasovac.
Upitan šta je najnepravednija optužba na njegov rečun, Tasovac je odgovorio da se ne bavi pravljenjem top-liste neistina, gluposti i budalaština, ali smatra da bi bilo "jako dobro ako bi jedan određeni broj onih koji sebe doživljavaju kao novinare, uzeo u ruke gramatiku za četvrti razred i obnovio gradivo".
Da provere kada se koristi veliko slovo, zapeta, znaci navoda. Doduše, nije sve pitanje gramatike i pravopisa. Tabloidi i polu-tabloidi nemaju samo problem sa pismenošću i profesionalnom novinarskom etikom: oni su često u sukobu i sa elementarnom logikom, ocenio je Tasovac.
Na opasku da u medijima misle da ih ne brani dovoljno, Tasovac je uzvratio da misli da ih brani, jer se mediji brane i na taj način ako se opominju da treba da poštuju zakone.
Odlika svakog demokratskog društva je konstantna borba za slobodu izražavanja, istakao je Tasovac i podsetio da ta borba nikada ne prestaje, ni u najrazvijenijim i najbogatijim društvima.
Ali, da bi ta borba uopšte imala smisla i izgleda na uspeh, svi akteri - politički, medijski i društveni - moraju se držati slova zakona, i svi akteri, podjednako, moraju biti svesni svojih profesionalnih dužnosti, poručio je Tasovac.
On je odbacio prigovore da je budžet za kulturu najmanji do sada, tvrdeći da to jednostavno nije tačno. Uostalom, mislim da je potpuno besmisleno govoriti o budžetu na početku godine, već smatram da to treba činiti na kraju godine, kada postane vidljivo šta je sa tim budžetom urađeno.
Verujem da se svaki posao koji je dobro urađen vidi. Ako se ne vidi, onda nije dovoljno dobro urađen. Ako gradimo održiv sistem razvoja, pozitvne vesti treba da dolaze od strane struke ili od strane javnosti, objasnio je Tasovac, koji veruje u "uspeh srpske kulture bez ali".
