Dva ugledna njujorška muzeja tražila su od suda da ih proglasi legitimnim vlasnicima dve Pikasove slike, za koje jedan Nemac tvrdi da su prodate pod prisilom, 1935. u vreme nacističke Nemačke, javile su agencije.
Prodaja slika "Dečak vodi konja" i " Le Moulin de la Galette " je legitimna, tvrde Muzej moderne umetnosti (MoMA) i Fondacija Gugenhajm u tužbi koju su podneli pred sudom na Menhetnu.
Muzeji tuže Julijusa Šepsa, profesora Univerziteta u Potsdamu, koji tvrdi da je naslednik bogatog nemačkog Jevrejina Paula Roberta Ernsta fon Mendelson-Bartoldija, bankara i kolekcionara, koji je, prema njegovim rečima, bio prinudjen da proda slike u nacističkoj Nemačkoj 1935. godine.
Vilijam Pejli, koji je kasnije postao direktor MoMA, kupio je sliku "Dečak vodi konja" 1936, i poklonio je muzeju 1964. godine. To je danas jedna od najpoznatijih slika u kolekciji tog muzeja.
Sliku "Le Moulin de la Galette" je 1963. preneo u muzej Gugenhajm vodeći nemački jevrejski trgovac umetninama Justin Tanhojzer, koji je bio i poslovni partner Fon Mendelson-Bartoldija.
Muzeji ističu da Julijus Šeps nema vlasništvo nad slikama pošto su one, pre prodaje, zaveštane drugoj supruzi Fon Mendelson-Bartoldija, Elsi Lusi Emi Lolo fon Laverge-Pegiljen, koja nije bila Jevrejka.
"Ne postoje dokazi da su Fon Mendelson-Bartoldi ili njegova druga supruga bili pod pritiskom da prodaju svoje umetnine", piše u sudskim dokumentima.
Julijus Šeps, medjutim, tvrdi suprotno, i navodi da su slike koje je posedovao njegov rodjak prodate pod pritiskom u vreme uspona Adolfa Hitlera.
Prošle godine, Šeps je izgubio parnicu u slučaju u kojem je osporavao vlasništvo Pikasovog "Portreta Anhela Fernandesa de Sotoa", iz umetničke fondacije britanskog kompozitora Endrua Lojda Vebera.
Slika iz 1903, poznata i kao "Apsint", trebalo da bude prodata ali ju je Veberova fondacija povukla zbog "senke sumnje koja je bačena na njeno valasništvo".
(Beta)
Prodaja slika "Dečak vodi konja" i " Le Moulin de la Galette " je legitimna, tvrde Muzej moderne umetnosti (MoMA) i Fondacija Gugenhajm u tužbi koju su podneli pred sudom na Menhetnu.
Muzeji tuže Julijusa Šepsa, profesora Univerziteta u Potsdamu, koji tvrdi da je naslednik bogatog nemačkog Jevrejina Paula Roberta Ernsta fon Mendelson-Bartoldija, bankara i kolekcionara, koji je, prema njegovim rečima, bio prinudjen da proda slike u nacističkoj Nemačkoj 1935. godine.
Vilijam Pejli, koji je kasnije postao direktor MoMA, kupio je sliku "Dečak vodi konja" 1936, i poklonio je muzeju 1964. godine. To je danas jedna od najpoznatijih slika u kolekciji tog muzeja.
Sliku "Le Moulin de la Galette" je 1963. preneo u muzej Gugenhajm vodeći nemački jevrejski trgovac umetninama Justin Tanhojzer, koji je bio i poslovni partner Fon Mendelson-Bartoldija.
Muzeji ističu da Julijus Šeps nema vlasništvo nad slikama pošto su one, pre prodaje, zaveštane drugoj supruzi Fon Mendelson-Bartoldija, Elsi Lusi Emi Lolo fon Laverge-Pegiljen, koja nije bila Jevrejka.
"Ne postoje dokazi da su Fon Mendelson-Bartoldi ili njegova druga supruga bili pod pritiskom da prodaju svoje umetnine", piše u sudskim dokumentima.
Julijus Šeps, medjutim, tvrdi suprotno, i navodi da su slike koje je posedovao njegov rodjak prodate pod pritiskom u vreme uspona Adolfa Hitlera.
Prošle godine, Šeps je izgubio parnicu u slučaju u kojem je osporavao vlasništvo Pikasovog "Portreta Anhela Fernandesa de Sotoa", iz umetničke fondacije britanskog kompozitora Endrua Lojda Vebera.
Slika iz 1903, poznata i kao "Apsint", trebalo da bude prodata ali ju je Veberova fondacija povukla zbog "senke sumnje koja je bačena na njeno valasništvo".
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.