Mnogo ljudi okupilo se u utorak ispred Biblioteke Bodlejn u Oksfordu da bi, prvi put posle osam vekova, videlo četiri primeraka Magna karte, jednog od najznačajnijih dokumenata u istoriji demokratije, koji će biti izloženi samo jedan dan.
Mnogo ljudi okupilo se u utorak ispred Biblioteke Bodlejn u Oksfordu da bi, prvi put posle osam vekova, videlo četiri primeraka Magna karte, jednog od najznačajnijih dokumenata u istoriji demokratije, koji će biti izloženi samo jedan dan.Tri primeraka povelje iz 1217. i jedan iz 1225, koji predstavljaju četvrtinu preostalih rukopisa Magna karte iz 13. veka u svetu, čuvaju se u ovoj biblioteci daleko od očiju javnosti kako bi se izbegla moguća oštećenja.
Odluka da se ova dragocena zbirka, jedinstvena u svetu, izloži na jedan dan doneta je u znak obeležavanja aukcijske prodaje jedinog primerka povelje u privatnim rukama koji će biti stavljen na licitaciju idućeg utorka u Njujorku.
Taj primerak, vlasništo teksaškog milijardera Rosa Peroa, biće ponudjen na aukciji u organizaciji aukcijske kuće Sotbi, sa početnom cenom od 15 miliona funti.
Magna karta, čiji je puni naziv Magna carta libertatum ili u prevodu sa latinskog "Velika povelja sloboda", je dokument koji je 1215. godine u Runamidi, nadomak Londona, potpisao engleski kralj Džon bez Zemlje (1199-1216).
Kralj je povelju potpisao pod snažnim pritiskom pobunjenih barona koji su zauzali London u znak protesta zbog njegove samovolje i neograničene moći.
Ljutiti baroni ispisali su na pergamentu povelju kojom se ograničavala monarhova moć i kojom je vladar mogao doći pod udar zakona ukoliko ne bi poštovao principe sadržanih u njoj.
U zamenu za garantovanje feudalnih prava u povelji, baroni su se obavezali na vernost engleskom prestolu.
Tokom vremena, zahtevi iz ovog istorijskog dokumenta, koji sadrži nekoliko temeljnih principa kao što je onaj da nijedan čovek nije iznad zakona pa makar bio kralj, prerasli su u osnove svih gradjanskih prava.
Magna karta se smatra prvim korakom u dugoj istorijskoj borbi za ustavnost i vladavinu prava i prethodnicom svih današnjih gradjanskih ustava u demokratskim zemljama.
(Tanjug)
