Na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti Unesko je na listu proslava uvrstio i dva velika jubileja koja će se 2009. godine obeležavati u Srbiji: stogodišnjicu rođenja akademika Ljubice Marić i 130 godina od rođenja akademika Milutina Milankovića.
Na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti Unesko je na listu proslava uvrstio i dva velika jubileja koja će se 2009. godine obeležavati u Srbiji: stogodišnjicu rođenja akademika Ljubice Marić i 130 godina od rođenja akademika Milutina Milankovića.
Ovim aktom Unesko je preuzeo pokroviteljstvo nad organizacijom proslava, naučnih skupova, koncerata, izložbi i svih manifestacija koje će se organizovati u čast naših velikana.
SANU će organizovati naučni skup o radu akademika Ljubice Marić (Kragujevac 1909 - Beograd 2003), kompozitora, dirigenta, pisca, slikara i vajara. Jedinstven stvaralac u umetnosti 20. veka, Marićeva je jedan od najznačajnijih srpskih umetnika uopšte i najoriginalniji srpski kompozitor.
Akademija će organizovati i naučni skup i izložbu posvećenu akademiku Milutinu Milankoviću (Dalj 1879 - Beograd 1958), astronomu i svetski poznatom klimatologu koji je rešio tajnu ledenih doba i uspostavio temelj savremene klimatologije.
Prema oceni SANU, odluka Uneska je i potvrda da je dvoje naših akademika svrstano u sam vrh svetske nauke i umetnosti i putokaz Srbijda ulaganje u nauku i umetnost ima višestruki značaj.
Marić je prvi kompozitor u istoriji muzike koji je upotrebio vizantijsku crkvenu muziku za stvaranje sopstvenih neliturgijskih dela. U svojim kompozicijama ona je ostvarila visoko originalnu sintezu srednjevekovne muzike i avangardnih iskustava muzike prve polovine 20. veka, stvarajući dela potresne liričnosti. Njena muzika najavila je nastanak postmodernizma i minimalizma.
Klimatologa Milankovića NASA ubraja u desetak divova nauke o Zemlji, toponimi na nebeskim telima nose njegovo ime, a i jedna od budućih ekspedicija na Mars zvaće se po njemu.
Naučnik čija citiranost s vremenom raste, svoje najznačajnije delo "Kanon osunčavanja", koje je unelo revoluciju u nauku o Zemlji, objavio je 1941. u izdanju Srpske kraljevske akademije u Beogradu.
Njegov naučni rad je po prvi put omogućio egzaktno razumevanje pulsa klimatske istorije Zemlje i otvorio put ka predviđanju budućih klimatskih uslova na našoj planeti.
To njegovo naučno postignuće čini ga istovremeno paradigmom srpske kulture 20. veka i najaktuelnijim delom savremene naučne misli koja se suočava sa sve zaoštrenijim problemom globalnog zagrevanja.
(Tanjug)
Ovim aktom Unesko je preuzeo pokroviteljstvo nad organizacijom proslava, naučnih skupova, koncerata, izložbi i svih manifestacija koje će se organizovati u čast naših velikana.
SANU će organizovati naučni skup o radu akademika Ljubice Marić (Kragujevac 1909 - Beograd 2003), kompozitora, dirigenta, pisca, slikara i vajara. Jedinstven stvaralac u umetnosti 20. veka, Marićeva je jedan od najznačajnijih srpskih umetnika uopšte i najoriginalniji srpski kompozitor.
Akademija će organizovati i naučni skup i izložbu posvećenu akademiku Milutinu Milankoviću (Dalj 1879 - Beograd 1958), astronomu i svetski poznatom klimatologu koji je rešio tajnu ledenih doba i uspostavio temelj savremene klimatologije.
Prema oceni SANU, odluka Uneska je i potvrda da je dvoje naših akademika svrstano u sam vrh svetske nauke i umetnosti i putokaz Srbijda ulaganje u nauku i umetnost ima višestruki značaj.
Marić je prvi kompozitor u istoriji muzike koji je upotrebio vizantijsku crkvenu muziku za stvaranje sopstvenih neliturgijskih dela. U svojim kompozicijama ona je ostvarila visoko originalnu sintezu srednjevekovne muzike i avangardnih iskustava muzike prve polovine 20. veka, stvarajući dela potresne liričnosti. Njena muzika najavila je nastanak postmodernizma i minimalizma.
Klimatologa Milankovića NASA ubraja u desetak divova nauke o Zemlji, toponimi na nebeskim telima nose njegovo ime, a i jedna od budućih ekspedicija na Mars zvaće se po njemu.
Naučnik čija citiranost s vremenom raste, svoje najznačajnije delo "Kanon osunčavanja", koje je unelo revoluciju u nauku o Zemlji, objavio je 1941. u izdanju Srpske kraljevske akademije u Beogradu.
Njegov naučni rad je po prvi put omogućio egzaktno razumevanje pulsa klimatske istorije Zemlje i otvorio put ka predviđanju budućih klimatskih uslova na našoj planeti.
To njegovo naučno postignuće čini ga istovremeno paradigmom srpske kulture 20. veka i najaktuelnijim delom savremene naučne misli koja se suočava sa sve zaoštrenijim problemom globalnog zagrevanja.
(Tanjug)
