"Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njime govorimo i pišemo, pročišćavamo, dotle živi i narod, može se među sobom razumevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada", jedan je od slavnih citata Vuka Stefanovića Karadžića, lingviste i značajnog reformiste srpskog jezika.

U okviru 7. Noći istraživača posetili smo Muzej Vuka i Dositeja, gde smo imali priliku da saznamo više o jeziku kao takvom i njegovom značaju za kulturu, ali i identitet naroda.

"Postoji paradoks gledajući iz stanovišta savremenog doba, a to je da se jezik menjao. Zahvaljujući tome što je naš, srpski jezik, duge tradicije i istorije, i ima dosta elemenata germanistike i turcizama, on je kao takav izuzetno bogat. Turbulentna istorija na ovim prostorijama se odražavala kroz jezik, tako da danas vi možete u Beogradu da naručite i baklavu i krempitu, što nije baš moguće u svim zemljama. Taj multikulturalizam se odrazio ne samo u jeziku, nego i u kulturi, arhitekturi, u nošnji tog doba, pa i kulinarstvu. S druge strane danas imamo upliv stručne terminologije, pa i kompjuterske reči koje ulaze u savremeni jezik sve više se upotrebljavaju. To sve čini srpski jezik mnogo bogatijim", rekli su za MONDO u Muzeju.

Značaj Vuka Karadžića i Dositeja Obradovića je bio u tome što su prepoznali problem koji je u tom vremenu postojao - koristio se crkveno-slovenski jezik, forme obrazovanja su bile devastirane, a škole zabranjene u periodu turske dominacije nad Balkanom.

"Oni koji su želeli da se obrazuju su odlazili u crkve i manastire, gde su imali priliku da nauče da čitaju i pišu. Problem je bio što oni koji nisu bili obrazovani kroz crkvu, nisu imali mogućnost da razumeju edukovane ljude. Dositej i Vuk su to uvideli, pa su radili na tome da se stvori jedan jezik koji će biti opšteprihvaćen, narodni jezik koji će svima biti razumljiv i zahvaljujući kojem mi i danas govorimo".

POGLEDAJTE ŠTA SE DEŠAVALO NA DRUGIM LOKACIJAM U OKVIRU NOĆI ISTRAŽIVAČA:

Stare, arhaične srpske reči su uglavnom turcizmi i više se ne upotrebljavaju. Ono što jezik čini "živim" je to što uvek dobijamo neke nove reči, on stalno evoluira i obnavlja se, menja i osavremenjuje, upotpunjuje, dobija na bogatstvu.

"Autentičnost jezika je zapravo identitet jezika, njegova postojanost. Ali, ako poredimo savremeni jezik s nekim jezikom iz možda pedesetih ili tridesetih godina 20. veka, svakako da postoji razlika. Ako bismo uzeli bonton iz tridesetih godina i počeli da ga čitamo i proučavamo, videli bismo da je i tad, ne samo jezik i stilsko izražavanje bilo drugačije, nego i ophođenje i maniri u odnosu na savremeni bonton. Jezik je jedna od osnovnih elemenata kulture jednog naroda, kao sredstvo sporazumevanja".

Jer se piše jel' ili jel?

Ono što su nam još u Muzeju istakli kao zanimljivosti i pozitivnu stranu srpskog jezika je način na koji nas televizija edukuje, te je nama na ovim prostorima lakše da naučimo strane jezika, nego mnogim drugim zemljama.

"Sigurno znate da neke države na svojim nacionalnim televizijama rade sinhornizaciju inostranog televizijskog sadržaja, pa ste tako možda mogli da vidite da u kaubojskim filmovima govore mađarskim jezikom. To neke države rade da bi očuvale svoj jezik. Jedno vreme je tako bilo i kod nas, ali je ta praksa prekinuta, pa zahvaljujući tome ljudi ovde danas lakše nauče strane jezike".

Neki lingvisti i filozofi su čak otišli toliko "daleko" da tvrde kako je jezik ono što nas najviše od svega oblikuje, kako naš identitet, tako i naše celokupno postojanje. Oni smatraju da bez jezika ne bi postojale ni misli, pa samim tim ni čovek kao misaono, razumno biće.

Recite nam šta vi mislite o ovoj teoriji i učestvujte u našoj anketi!

Da li vi mislite da je srpski jezik bogat?

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici -MONDOZabava,kao i na Twitteru@Mondo_zabava.